Prvi Evropljani koji su doneli čaj u Evropu morem bili su mornari koji su radili za Holandiju početkom 17. veka. Iz Holandije se čaj proširio u Francusku, gde su u Parizu u to vreme ljudi bukvalno poludeli za njim.
Najrasprostranjenije piće na svetu, posle vode svojom istorijom zauzima značajno mesto u istoriji čovečanstva.
Poreklom iz jugoistočne Azije, čaj je osvojio svet. To je sada najčešće konzumiran topli napitak sa istorijom prožetom ritualnim i kulturnim identitetom.
Od polja Kine i severne Indije do kuhinjskih ormarića u Velikoj Britaniji i samovara u Rusiji, ovo je priča o Camellia sinensis, skromnom zimzelenom grmu koji je odbacio svoje lišće gorkog ukusa i proširio svoje korenje širom sveta, menjajući tok ljudska istorija.
Iako mnogi veruju da potiče iz Indije, najraniji dokazi o pijenju čaja datiraju iz drugog milenijuma pre nove ere tokom dinastije Šang u Kini. Međutim, prema kineskoj legendi, čaj je „uvezen“ preko mitološkog božanstva Šenonga 2737. godine pre nove ere.
Čaj se u južnoj Kini vekovima pio iz medicinskih razloga, ali i radi energije, a na severu se s prezirom tretirao sve do dinastije Tang (7. do 9. vek). Za to vreme, čaj se proširio na druge delove Azije, uključujući Vijetnam, Koreju i Japan.
Čaj je donet u Afriku u 12. veku kada je Ajuransko carstvo (u današnjoj Somaliji) počelo da trguje sa Kinezima, a istočna obala Afrike se upoznala sa mnogim kineskim proizvodima u to vreme.
Različite metode proizvodnje čaja proizvele su različite čajeve i ukuse tokom vekova. Dok je zeleni čaj ostao kineski favorit, delimična oksidacija je dovela do stvaranja Oolong čaja, koji je postao popularna sorta.
Kako su se zapadnjaci zainteresovali za kineski čaj, crni čajevi su takođe postali popularni da bi zadovoljili evropsko nepce.
U međuvremenu, u Japanu je ovo piće postalo statusni simbol. Zeleni čaj je pilo plemstvo kao i budistički monasi. Značajni rituali su okruživali ceremonije čaja, koji su postali vitalni deo japanske kulture.
Iako je čaj dospeo u Evropu Putem svile, bio je više retkost nego pravilo. Prvo kolonijalno poznanstvo sa čajem bilo je preko Portugalaca. Napomenuli su da su Kinezi pili „ča“, ali nema zapisa da su Portugalci pokazali interesovanje za proizvod, niti su ga vratili u Evropu.
Prvi Evropljani koji su doneli čaj u Evropu morem bili su mornari koji su radili za Holandsku istočnoindijsku kompaniju početkom 17. veka. Iz Holandije se čaj proširio u Francusku, gde su u Parizu u to vreme ljudi bukvalno poludeli za njim.
Rusi su otkrili čaj kada ga je ruski ambasador u Kini probao 1618. Nije bio impresioniran, a decenije su prošle pre nego što su se Rusi ponovo susreli sa proizvodom. Do kraja veka, međutim, trgovina čajem je počela da cveta pošto su stotine karavana probijale put između Rusije i Kine, a Rusi su razvili ukus za kinesko piće.
Sredinom 18. veka, Rusi su počeli da kuvaju čaj u složenim čajnicima zvanim samovari, koji su postali umetnički predmeti, kao i funkcionalni delovi opreme.
U 18. veku, čaj je postao neverovatno popularan u Britaniji, posebno crni čaj. U piće su dodavani mleko i šećer, što je postalo standardna praksa u britanskoj kulturi čaja. Ova praksa je ostala do danas i standardan je način pijenja čaja u Britaniji i skoro svim njenim bivšim kolonijama,prenosi Pun kufer.hr.
Koliko je to postalo važno pokazuje i događaj koji je prethodio američkom ratu za nezavisnost, kada su pobunjenici u Bostonu bacili čaj u more. Ovaj događaj je u istoriji postao poznat kao „Bostonska čajanka“.
