Multipla skleroza (MS) je rezultat toga što imunološki sistem greškom napada mozak i kičmenu moždinu, uzrokujući oštećenje tkiva (lezije). Iako osnovni mehanizam formiranja lezija još uvek nije u potpunosti shvaćen, naučnici sa Holandskog instituta za neuronauku došli su korak bliže, fokusirajući se ne na oštećeno tkivo, već na takozvano tkivo bele materije koje se normalno pojavljuje.
Ljudi sa MS imaju klastere, ili čvorove, specifične vrste imunih ćelija poznate kao mikroglija. Microglia bi se mogla opisati kao usisivači centralnog nervnog sistema jer uklanjaju mrtve, suvišne ili potencijalno opasne čestice. U beloj materiji koja se normalno pojavljuje, gde nije evidentna nijedna druga patologija, već su vidljivi klasteri mikroglije (čvorići).
Još uvek je nejasno da li su ovi čvorovi povezani sa progresijom MS, jer se pojavljuju u skoro svim poremećajima mozga, kao i kod starenja mozga.
Da bi saznali više o ulozi nodula kod pacijenata sa MS, istraživač Aletta van den Bosch i njene kolege iz Huitinga grupe istraživale su patologiju MS kod donatora mozga u Holandiji. Banka mozga u uzorcima sa i bez nodula. Ovi uzorci su pružili uvid u ozbiljnost MS patologije nivoa upale pacijenata. „Otkrili smo da pacijenti sa ovim čvorovima imaju pogoršanu patologiju: imaju više lezija, a lezije su aktivnije.“
Ali da li čvorovi igraju ulogu u formiranju lezija kod MS ili su rezultat nečeg drugog? Za ovo pitanje, van den Boš je uporedio njihov genetski profil sa čvorovima pronađenim u potpuno drugačijem zdravstvenom stanju: moždanom udaru. To je zato što čvorovi u moždanom tkivu ljudi koji pate od moždanog udara neće dovesti do formiranja lezija. Zanimljivo je da su uzorci pacijenata sa MS pokazali znatno različite gene za nodule kod pacijenata sa moždanim udarom.
„Prepoznali smo mnoge gene u čvorovima MS prilično brzo jer su oni takođe izraženi u aktivnim lezijama“, objašnjava van den Boš. „One bi se skoro mogle opisati kao mini-lezije.“ MS čvorovi su aktivirani limfocitima (vrsta imunih ćelija), koji nisu pronađeni u tkivu moždanog udara.
Kada je tim detaljnije pogledao, otkrio je da noduli apsorbuju i obrađuju oksidovane lipide, što je poznato da dovodi do aktivacije ovih mikroglija. „U stvari, kada smo pogledali aksone okružene čvorovima u visokoj rezoluciji, videli smo da su povezani sa delimično demijelinizovanim aksonima. Ovi čvorovi su verovatno nastali da pročiste oksidovani mijelin. Nodule koje aktiviraju i limfociti i ovi oksidovani lipidi mogu postati veoma zapaljivi, uzrokujući više oštećenja tkiva koje ih okružuje, što dovodi do neke vrste silazne spirale.“
Na kraju, van den Boš se nada da će to rezultirati novim terapijskim ciljevima za zaustavljanje progresije MS. „Sada moramo da istražimo odnos između svih ovih inflamatornih komponenti u laboratoriji kako bismo mogli tačno da razumemo šta dovodi do ovih ranih znakova sloma. Nakon toga, možemo početi da razmišljamo o tome koje korake možemo da uklonimo iz ovog procesa kako bismo izbegli razvoj novih lezija u celini“.
