Visoki komesarijat UN za ljudska prava osudio je „flagrantno kršenje“ ljudskih prava svih strana u Izraelu, Gazi i Zapadnoj obali i traži da se zadovolji pravda i da odgovaraju svi koji to čine.
„Pravda je preduslov za okončanje ciklusa nasilja i da bi Palestinci i Izraelci mogli da preduzmu značajne mere ka miru“, rekao je visoki komesar za ljudska prava Folker Tirk, u danas objavljenom 12-mesečnom izveštaju o ljudskim pravima u Izraelu, Gazi i Zapadnoj obali do 31. oktobra 2023.
U izveštaju se pokreće veliki broj pitanja vezanih, za kako se navodi, ubijanje, otimanje ljudi, uništavanje civilne imovine, kolektivno kažnjavanje i uskraćivanje neophodnoh usluga, napade na civilnu infrastrukturu, prisilno raseljenje, podsticanje na mržnju i nasilje, seksualne napade i mučenje, što je sve zabranjeno međunarodnim propisima o ljudskim pravima ili međunarodnim humanitarnim pravom.
U izveštaju se ukazuje da su potrebne dodatne istrage da se utvrdi puni obim zločina.
Tirk je pozvao sve strane da odmah prekinu kršenje međunarodnog humanitarnog prava i sprovedu hitne, nezavisne, nepristrasne, detaljne efikasne i transparetne istrage o svim navodima o tome i da svi odgovorni za to odgovaraju na sudu.
Pozvao je sve strane da sarađuju sa svim mehanizmima za odgovornost, uključujući Međunarodni krivični sudd i Međunarodni sud pravde.
U izveštaju se kaže da su oružano krilo Hamasa „Al Kasim“ i druge oružane palestinske grupe 7. i 8. oktobra u napadu na jug Izraela počinile teško i obimno kršenje međunoarodog prava. To su napadi na civile, namerno ubijanje i maltretiranja civila, neselektivno uništavanje civilnih objekata i uzimanje talaca, što predstavlja ratni zločin.
Dodaje se da je potrebna je dodatna istraga i puna odgovornost u skladu sa međunarodnim pravom povodom izjava da su palestinski napadači i drugi počinili silovanje, druge seksualne napade i mučenje.
Dalje se kaže da su odgovor Izraela na to i njegov izbor sredstava i metoda ratovanja doveli do masovne patnje Palestinaca, uključujući ubijanje velikog broja palestinskih civila, rasprostranjeno i ponovljenjo raseljavanje, uništavanje kuća i uskraćivanje hrane i drugog neophodnog za život.
Ukazuje se da su posebno patile žene i deca, uz jasno kršenje međunarodnog prava.
U izveštaju piše da su teške restrikcije snabdevanja osnovnih usluga i humanitarne pomoći koje je Izrael nametnuo Gazi, doveli do gladi, patnji od dehidratacije i širenja bolesti.
U izveštaju se ukazuje da je većina stanovništva više puta raseljavana i nagurana u skloništa.
Izraelska blokada nametnuta Gazi predstavlja kolektivno kažnjavanje i može takođe značiti upotrebu izgladnjivanja kao metodu ratovanja, što su ratni zločini, i takođe može,u zavisnosti od dalje istrage, predstavljati druge ozbiljne zločine po međunarodno pravu.
U izveštaju se citiraju tri ključna slučaja od mnogih koji izazivaju duboku zabrinutost za poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.
To su dva vojna napada na izbeglički kamp Džabalija i jedan na Al Jarmuk u gradu Gazi, uz upotrebu „eksplozivnog oružja sa širokim dejstvom“ u gusto naseljenoj oblasti. Time je izazvano ogromno razaranje, a da pre napada nije bilo nikakvog upozorenje da predstoji, niti je pokušana evakuacija stambenih zgrada.
Kancelarija UN za ljudska prava je utvrdila da je u tim napadima ukupno poginulo između 153 i 243 ljudi.
„Pokretanje neselektivnih napada koji imaju za rezultat smrt ili povredu civila, ili napad sa znanjem da će izazvati prekomerne civilne gubitke, povrede ili štetu, predstavljaju ratni zločin“, rekao je Tirk.
U izveštaju se osuđuju i napadi u kojima su oštećena ili uništen veliki broj bolnica širom Gaze i ukazuje da su medicinske ustanove zaštićena infrastruktura po međunarodnom humanitarnom pravu.
U izveštaju se poziva na odgovornost zbog izraelske prakse na drugoj palestinskoj tertitoriji – okupiranoj Zapadnoj obali, uključujući i Istočni Jerusalim. Tamo je od 7. oktobra znatno porastao broj slučajeva nezakonitog ubijanja, masovnih hapšenja, maltretiranja i nesrazmerne restrikcije kretanja.
