Dok je baštovanstvo u zajednici često predstavljeno kao terapijska aktivnost koja doprinosi zdravlju i blagostanju, novo istraživanje ističe mogućnost negativnih posledica preterane posvećenosti ovim projektima.
Studija vođena profesorom Donaldom Grejem sa Univerziteta u Aberdinu, a objavljena u Lokalnom okruženju, identifikovala je izazove sa kojima se suočavaju volonteri u baštovanstvu i pozvala na veću podršku vlasti.
Istraživači su u saradnji sa lokalnim zajednicama analizirali pozitivne i negativne aspekte uključenosti u uzgoj urbane hrane u Aberdinu.
Dr. Jennifer Wardle sa Škole bioloških nauka objasnila je: „Nameravali smo da istražimo kako učestvovanje u baštovanstvu može uticati na dobrobit i zdravlje, i otkrili smo da su koordinatori volontera suočeni sa značajnim izazovima, naročito tokom pandemije COVID-19.“
Studija je otkrila da su, iako postoji mnogo prednosti uključivanja u baštovanstvo, kao što su društvena povezanost i pristup svežoj hrani, volonteri često preuzimali preveliki teret obaveza, što je rezultiralo simptomima sindroma sagorevanja.
Profesor Grej je istakao: „Ovo istraživanje naglašava važnost podrške vlasti kako bi se osiguralo da volonteri u baštovanstvu ne rizikuju sopstveno zdravlje zbog prevelike angažovanosti. Dugoročno finansiranje i podrška su ključni za održivost ovih projekata i dobrobit zajednica koje oni služe.“
Istraživači su zaključili da, iako baštovanstvo u zajednici donosi mnoge koristi, neophodno je osigurati ravnotežu između angažovanosti i zaštite zdravlja volontera.
