Izraelska ekonomija se suočila sa jednim od najvećih kontrakcija u istoriji zemlje u četvrtom tromesečju prošle godine zbog tekućeg rata sa Hamasom, objavio je u ponedeljak izveštaj Državnog biroa za statistiku zemlje.
BDP zemlje je pao za desezoniranih 19,4% u poslednja tri meseca 2023. godine, što je bio prvi kvartalni pad u izraelskoj ekonomiji u dve godine.
Kontrakcija je bila znatno gora od konsenzus prognoze Blumberga i Reutersa o padu od 10%. Neprijateljstva su paralizovala preduzeća, dovela do evakuacije i rekordnog poziva rezervista, što je, prema ekonomistima, uklonilo otprilike 8% radne snage u zemlji.
Rat je izazvao ozbiljne poremećaje u privredi Izraela vredne 520 milijardi dolara, što je dovelo do „ograničenja uporedivih sa gašenjem uvedenim tokom pandemije Covid-19, što je izazvalo iznenadni krah u proizvodnji, potresnu potrošnju i nakratko pražnjenje škola, kancelarija i gradilišta“, napisao je Blumberg.
Najveći udarac zadesile su investicije u Izraelu, koje su pale za 70%, dok je privatna potrošnja, glavni pokretač ekonomskog rasta, u četvrtom kvartalu pala za 27%. Javna potrošnja je pala za skoro 90%, pokazuju podaci.
U međuvremenu, državna potrošnja je naglo porasla za 88,1%, prema statistikama. Povećana vojna potrošnja odigrala je veliku ulogu u porastu.
Tokom cele godine, izraelski BDP je porastao za 2%, što je pad u odnosu na rast od 6,5% u 2022. Banka Izraela je zadržala svoju procenu rasta za 2024. na 2%, dok ga Ministarstvo finansija smatra na 1,6%.
Ranije ovog meseca, međunarodna agencija za rejting Mudis snizila je kreditni rejting Izraela, što je bilo prvo sniženje suverene zemlje u istoriji. Rejting Izraela je snižen sa A1 na A2, a izgledi su mu ostali na „negativnim“ zbog, za šta agencija veruje da su politički i fiskalni rizici koji proizilaze iz nastavka rata zemlje sa Hamasom.
