Naoružani ogromnim katalogom genoma stotina hiljada virusa DNK i RNK, naučnici se okreću ka okeanskim virusima koji bi mogli biti ključni u borbi protiv klimatskih promena. Njihova istraživanja se fokusiraju na viruse koji mogu pomoći u hvatanju ugljen-dioksida u morskoj vodi ili sprečiti izlazak metana iz odmrzavanja arktičkog tla.
Kombinujući podatke o genomskom sekvenciranju sa analizom veštačke inteligencije, istraživači su identifikovali viruse koji „kradu“ gene od drugih mikroba ili ćelija koje obrađuju ugljenik u moru. Njihova analiza otkriva 340 poznatih metaboličkih puteva u okeanima, od kojih je 128 pronađeno u genomima okeanskih virusa.
Profesor mikrobiologije Metju Salivan s Državnog univerziteta u Ohaju izjavio je da je bio iznenađen visokim brojem identifikovanih metaboličkih puteva u genomima okeanskih virusa. Njegov tim sada koristi ove informacije za predviđanje kako se virusi mogu koristiti u projektovanju mikrobioma okeana kako bi se poboljšalo hvatanje ugljenika.
Salivan je takođe istakao ulogu virusa u potapanju ugljenika u okeanima, navodeći da virusi pomažu u formiranju lepljivih agregata koje zaražene ćelije stvaraju, što omogućava da ugljenik potone na dno okeana. Njegov tim sada istražuje kako ovi virusi mogu biti korišćeni za inženjering okeana kako bi se povećalo potapanje ugljenika i smanjio negativan uticaj klimatskih promena.
Ovo istraživanje postavlja temelje za potencijalno održivo rešenje za borbu protiv klimatskih promena, istovremeno otvarajući nova pitanja o ulozi virusa u ekosistemu okeana i van njega.
