Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) predale su predlog da se u pregovarački okvir Srbije za članstvo u EU uključi ispunjenje obaveza koje je preuzela u Ohridu.
Ovim predlogom, obaveze is Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, kao i Aneks primene koji je usaglašen prošlog marta u Ohridu, formalno su sastavni deo procesa pregovora o članstvu između Beograda i Brisela, piše RSE .
Prema rečima jednog portparola Evropske komisije, predlog Komisije je prosleđen Savetu Evropske unije u petak, 2. februara.
Prošlog decembra Savet ministara je zatražio od Komisije da uvrsti obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, u pregovore o članstvu između Beograda i Brisela.
„Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije“, navodi se u zaključcima, koje su prvo usvojili evropski ministri, kasnije i šefovi država i vlada EU.
Poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva „ostala pitanja“, u slučaju Srbije obuhvata i normalizaciju odnosa s Kosovom.
Kako bi pratili napredak u normalizaciji, ovo poglavlje je među prvima otvoreno još 14. decembra 2015. godine.
EU oduvek poručuje kako Beogradu, tako i Prištini da će brzina napretka u procesu evropskih integracija za svaku zemlju zavisiti od napretka u primeni ovog sporazuma u okviru dijaloga.
Posle predaje predloga, na Savetu EU je da usvoji ove izmene, čime će se formalno obaveze Srbije iz dijaloga obuhvatiti u proces pregovora o članstvu sa Briselom.
Predlog o izmenama zakasnio zbog otpora Varheija
Više sagovornika je Radiju Slobodna Evropa potvrdilo da je proces izrade predloga o izmenama i dopunama Poglavlja 35 bio otežan zbog otpora evropskog komesara za proširenje, Olivera Varheija.
Naime, Evropska komisija je trebala odmah nakon susreta u Ohridu da otpočne rad na izradi ovog predloga jer je to predviđeno i dogovorom koje su strane postigle.
Aneks primene dogovora, koji je usaglašen 18.marta 2023 u Ohridu, kaže, između ostalog, da će odmah nakon Sporazuma započeti rad na izmenama merila za Poglavlje 35 za Srbiju, kako bi se odrazile nove obaveze Srbije koje proističu iz Sporazuma i ovog aneksa.
Nekoliko diplomatskih izvora je objasnilo da su upravo zaključci prošlog decembra, kojim se poziva na izmenu Poglavlja 35, bili posledica pasivnosti kabineta evropskog komesara za proširenje, koji je nadležan za izradu ovog predloga.
Iako je zahtev za izradu predloga došao od najvišeg političkom tela EU, odnosno Evropskog Saveta, izvori su potvrdili da je Varheji nastavio sa otporom da ispuni obavezu koja mu je dodeljena i formalnim dokumentom.
„Uprkos dva seta važnih zaključaka (na nivou ministara i lidera EU), Varheji je išao protiv svih i pokušavao je da do poslednjeg trenutka to blokira“, rekao je jedan zvaničnik za Radio Slobodna Evropa.
Ove navode je potvrdilo više sagovornika Radiju Slobodna Evropa u Briselu.
Isti izvori su potvrdili da se od decembra, kada su usvojeni zaključi, vršio veliki pritisak na evropskog komesara, kako od strane šefa evropske diplomatije Džozep Borela, tako i od nekih država članica EU.
Predlog o izmenama i dopunama Poglavlja 35 je konačno prosleđen Savetu EU u drugom danu februara, ali to ne menja činjenicu da nije ispoštovan rok koji je dao Evropski savet, koji je tražio da se to obavi „pre kraja januara 2024 godine“.
Vahreji dolazi iz Mađarske i smatra se bliskim saradnikom premijera, Viktora Orbana.
Evropski poslanici su u više navrata upozoravali na delovanje ovog evropskog komesara.
Rezolucijom koja je usvojena u Evropskom parlamentu u januaru 2023. godine, apeluje se na Evropsku komisiju da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li ponašanje i politike koje sprovodi komesar Varheji predstavljaju kršenje Kodeksa ponašanja za članove Evropske komisije i komesarovih obaveza prema Ugovorima EU.
Posle prosleđenog predloga, usvajanje ide na nivo Saveta EU.
Za izmene pregovaračkog okvira se trebaju usaglasiti sve države članice, uključujući Mađarsku.
Srbija i Kosovo su 27. februara 2023. postigli Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
U Ohridu, Severna Makedonija, je 18. marta prošle godine dogovoren Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
Takođe, dogovoreno je da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.
Srbija i Kosovo od 2011. vode dijalog o normalizaciji svojih odnosa, uz posredstvo EU.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija odbija da prihvati.
Obaveze iz novih dokumenata biće uvrštene u Poglavlje 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije EU. Poglavljem 35 se i do sada pratilo u kojoj meri Srbija sprovodi postignute dogovore u dijalogu sa Kosovom.
Beograd i Priština nisu potpisale Sporazum ni Aneks primene jer je to odbio predsednik Srbije, Aleksandra Vučić.
Srbija je prošlog decembra Briselu prosledila pismo kojim naglašava njene crvene linije i potvrđuje da neće primeniti sve tačke ovog dogovora.
Izjavom visokog predsednika EU Borela, Sporazum se smatra pravno obavezujućim za obe strane.
Brisel redovno podseća strane da bez obzira na nedostatak potpisa, dogovor jeste pravno obavezujući.
Ni Beograd ni Priština nisu preduzele nijedan korak ka primeni ovog dogovora.
Ukoliko se usvoje izmene Poglavlja 35, one formalizuju obaveze Beograda koje proizilaze iz dogovora koje je postigao sa Prištinom.
Za Kosovo, koje i dalje nema status kandidata za članstvo u EU, te izmene će odražavati obaveze Prištine, u okviru Agende kosovske Specijalne grupe za normalizaciju.
