S obzirom da broj ljudi koji žive sa demencijom nastavlja da raste, naučnici traže načine da je spreče ili odlože – i čini se da bi sviranje muzičkog instrumenta moglo biti jedan pristup koji vredi istražiti.
Tim predvođen istraživačima sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji analizirao je podatke o 1.107 ljudi starijih od 40 godina bez dijagnoze demencije, mapirajući kognitivne sposobnosti u odnosu na muzičke sposobnosti koje su sami prijavili, bez obzira da li su svirali muzički instrument ili pevali u hor, i njihove navike slušanja muzike.
Analiza je pokazala „značajno bolje performanse“ radne memorije i izvršne funkcije kod onih koji su svirali muzički instrument, kao i povezanost između pevanja i izvršne funkcije, i ukupne muzičke sposobnosti i radne memorije. Nije bilo ekvivalentnog poboljšanja zasnovanog na navikama slušanja muzike.
„Mnoge studije su se bavile uticajem muzike na zdravlje mozga“, kaže En Korbet, kognitivni psiholog sa Univerziteta Ekseter. „Sve u svemu, mislimo da bi muzikalnost mogao biti način da se iskoristi agilnost i otpornost mozga, poznata kao kognitivna rezerva.“
Ova ideja kognitivne rezerve je upravo ono što zvuči – tampon protiv efekata starenja. Smatra se da su ljudi sa većom kognitivnom rezervom, delimično izgrađeni izborom načina života i aktivnostima, manje podložni bolestima kao što je Alchajmerova bolest.
Uprkos jakim vezama koje su ovde prikazane, one ne dokazuju uzrok i posledicu; drugi faktori takođe mogu biti u igri. Oni sa višim prihodima bi mogli da priušte i časove muzike i kvalitetniju ishranu, na primer, a ishrana bi mogla da bude ta koja podstiče poboljšane performanse mozga.
Međutim, ima smisla da bi sviranje instrumenta pomoglo da se mozak dobro vežba, a to je asocijacija koja je primećena i u nekoliko prethodnih studija – što povećava verovatnoću da se ovde nešto dešava.
„Iako je potrebno više istraživanja da bi se istražio ovaj odnos, naši nalazi ukazuju na to da bi promovisanje muzičkog obrazovanja bilo dragocen deo inicijativa javnog zdravlja za promovisanje zaštitnog načina života za zdravlje mozga, kao i podsticanje starijih odraslih da se vrate muzici u kasnijem životu“, kaže Korbet.
Ako razmišljate da naučite da svirate neki instrument – ili se možda vratite na neki instrument – kognitivni podsticaj je bio najveći kada je u pitanju klavijatura, a oni koji su zveckali po slonovači generalno su pokazali daleko bolje performanse u sva tri zadatka radne memorije.
Na svim instrumentima, nastavak sviranja u kasnijem životu doveo je do povećanih koristi.
Jedna od osoba koje su istraživači kontaktirali bio je 78-godišnji Stjuart Daglas iz Kornvola u Velikoj Britaniji, koji svira harmoniku u bendu. Podržao je ideju da redovno sviranje nekog instrumenta može održati um oštrim u kasnijem životu.
„Redovno sviramo u kafićima za pamćenje, tako da smo videli efekat koji naša muzika ima na ljude sa gubitkom pamćenja, a kao stariji muzičari ne sumnjamo da je nastavak bavljenja muzikom u starijoj dobi igrao važnu ulogu u održavanju zdravlja našeg mozga“, kaže Daglas.
Istraživanje je objavljeno u Međunarodnom časopisu za gerijatrijsku psihijatriju.
