Pacijenti sa dijabetesom tipa 2 imaju pristup asortimanu digitalnih zdravstvenih alata, uključujući mobilne aplikacije za iPhone i uređaje za daljinsko praćenje pacijenata, što im sve pomaže da kontrolišu nivoe glikemije u krvi. Oni mogu da testiraju kod kuće, obično pomoću glukometra, a zatim te podatke prenesu svom timu za negu putem aplikacije ili veb portala, pozivom na telefon ili čekanjem na termin.
Ali ovi alati za praćenje pretpostavljaju nivo udobnosti sa tehnologijom, a ponekad i matematičkim znanjem koji mnogi pacijenti nemaju. I svima im je potrebno nešto u nedostatku: kliničari.
Sada su istraživači iz Stanford Medicine kreirali aplikaciju za veštačku inteligenciju zasnovanu na glasu koja radi na uređaju koji je već poznat desetinama miliona Amerikanaca: „pametni zvučnik“, koji se obično koristi za puštanje muzike i proveru vremena. Aplikacija govori pacijentima tačnu dozu insulina bez potrebe da se jave u ordinaciju svog lekara ili čekaju na termin.
„Ljudi jednostavno nemaju toliki pristup nezi“, rekao je Ashvin Naiak, MD, klinički docent medicine. „Želimo da osnažimo pacijente da to sami urade. Naiak je prvi autor rada zasnovanog na studiji koja je objavljena u JAMA Netvork Open.
Učesnici u randomizovanom ispitivanju koji su koristili sistem postigli su optimalne nivoe glukoze u krvi mnogo brže od kontrolne grupe; takođe su bili bolji u pogledu uzimanja propisane količine insulina u vreme kada je trebalo.
Pored toga, prijavili su niže nivoe emocionalnog stresa u vezi sa njihovim dijabetesom.
Većina pacijenata sa dijabetesom tipa 2 nema koristi od kontinuiranih merača glukoze ili insulinskih pumpi koje obično koriste pacijenti sa dijabetesom tipa 1. Inzulinske pumpe obezbeđuju konstantnu količinu insulina za rešavanje nedostatka insulina, pri čemu ćelije koje bi trebalo da proizvode insulin to ne uspevaju. Nasuprot tome, dijabetičari tipa 2 imaju insulinsku rezistenciju, tako da je njihova potreba za insulinom manje konzistentna.
Studija je pratila 32 osobe sa dijabetesom tipa 2 koje su sve uzimale insulin i borile se da postignu zdrav nivo glukoze u krvi. Polovina njih je dobila zvučnik sa unapred instaliranim softverom za veštačku inteligenciju zasnovanom na glasu koji je kreirao istraživački tim.
Protokol insulina svakog učesnika – uključujući početnu dozu insulina, ciljni opseg glukoze u krvi natašte i uputstva za dozu insulina – bio je uključen u softver na njihovom uređaju.
Učesnicima dodeljenim u AI grupu je naloženo da se prijave svaki dan koristeći frazu „Prijavite se sa kliničkim ispitivanjem“, što je pokrenulo razgovor u kojem je učesnik prijavio kliničke podatke, kao što su nedavna upotreba insulina i očitavanje glukoze u krvi natašte.
Na kraju razgovora, softver je dao ažurirana uputstva tako što je odgovorio, na primer, „OK, nastavi da radiš ono što radiš“ ili „Povećaj svoju dozu“ za određeni iznos. Platforma ide dalje od daljinskog nadzora omogućavajući intervenciju pacijenata na daljinu po prvi put, rekli su istraživači.
Učesnici randomizirani prema standardnoj grupi nege takođe su dobili pametni zvučnik, koji je bio postavljen sa dnevnim podsetnicima da završe svoj dnevnik, ali nije sadržao aplikaciju. Ti pacijenti su pratili nivo glukoze u krvi na način na koji su navikli i prijavili podatke svojim provajderima na mreži ili telefonom. Ako im je bila potrebna promena doze, njihov lekar ih je kontaktirao.
Iako je veličina probnog uzorka bila mala, uticaj je bio dramatičan. Tokom osmonedeljnog perioda studije, 81% pacijenata u grupi koja je koristila aplikaciju postiglo je glikemijsku kontrolu svog dijabetesa u poređenju sa 25% pacijenata koji su primali tradicionalnu negu. Pacijentima u ispitivanju kojim je upravljala AI doza insulina je češće prilagođavana i trebalo im je mnogo manje poseta lekara da bi svoj dijabetes stavili pod kontrolu.
Uređaj koji se aktivira glasom ima veliki potencijal da poboljša pristup, upotrebljivost i praktičnost, posebno za starije pacijente sa dijabetesom tipa 2, rekli su istraživači.
„Pacijenti nemaju alate za navigaciju kroz sistem i suočavanje sa složenošću svojih tretmana“, rekao je Kevin Schulman, MD, profesor medicine i ko-direktor Centra za istraživanje kliničke izvrsnosti Stanforda, koji je vodio studiju. „Ako želimo da upoznamo ljude tamo gde se nalaze, biće nam potrebna tehnologija da nam pomogne. Sa ovim pristupom, veštačka inteligencija i glasovni interfejs se udružuju kako bi pokušali da reše ogroman problem.“
Sistem koji je korišćen u ispitivanju bio je programiran na engleskom, ali se sistem lako može prilagoditi govornicima drugih jezika, rekli su istraživači. Aplikacija se takođe može programirati da prati odgovor pacijenta na druge lekove za dijabetes koje uzima, pored insulina. Istraživači predviđaju da bi se mogao koristiti i za praćenje drugih hroničnih bolesti.
