Kašnjenje u dijagnostici ADHD-a i autizma, posebno kod dece, predstavlja ozbiljan problem, pokazuje studija sprovedena na više od 700 australijskih roditelja ili staratelja. Rachael Knott, doktorantkinja sa Monash Univerziteta, predvodila je istraživanje koje je proučavalo vreme potrebno za postavljanje dijagnoze i dijagnostičko kašnjenje kod muškaraca i žena sa ADHD-om, autizmom ili kombinacijom oba stanja.
Studija je identifikovala značajno kašnjenje u dijagnostici, pri čemu je najniža procena bila tri godine, a u nekim slučajevima i do četiri i po godine. Posebno zabrinjavajući podaci ukazuju na duže čekanje kod žena, posebno onih sa autizmom i ADHD-om, gde je kašnjenje iznosilo više od pet godina.
Knott ističe potrebu za dodatnim obrazovanjem i obukom kako bi se smanjilo vreme do dijagnoze. Nedostatak smernica za dijagnostiku kod grupa koje imaju oba stanja dodatno otežava proces identifikacije.
Osim toga, studija naglašava važnost uključivanja roditelja, staratelja i nastavnika u ranoj fazi procesa, jer su oni ključni akteri u prepoznavanju potreba dece. Knott ističe potrebu za prilagođavanjem smernica kako bi se bolje odražavale specifičnosti ove grupe koja ima oba stanja.
Studija ukazuje na kompleksnost dijagnostike kada su u pitanju deca sa ADHD-om, autizmom ili kombinacijom oba stanja. Identifikacija razlika između simptoma može potrajati, a potrebno je više istraživanja kako bi se bolje razumeli specifični izazovi kod devojčica sa ovim stanjima.
Uzimajući u obzir da dijagnoza otvara vrata podrške i finansiranja u Australiji, ova studija ukazuje na potrebu za bržim prepoznavanjem i dijagnostikovanjem dece sa ADHD-om, autizmom ili kombinacijom oba stanja.
