Kosa na glavi ima mnogo boja, oblika i veličina, a frizure su često izraz ličnog stila ili kulturnog identiteta.
Mnogi različiti geni određuju teksturu, debljinu i boju naše kose. Ali kod nekih ljudi kosa se menja u vreme puberteta, trudnoće ili posle hemoterapije.
Dakle, šta može uzrokovati da kosa postane kovrdžavija, gušća, tanja ili seda?
Kosa je napravljena od keratina, jakog i nerastvorljivog proteina. Svaki pramen kose raste iz sopstvenog folikula dlake koji se proteže duboko u kožu.
Kovrdžava kosa se formira zbog asimetrije folikula dlake i keratina u kosi.
Folikuli koji proizvode kovrdžavu kosu su asimetrični i zakrivljeni i leže pod uglom u odnosu na površinu kože. Ovo savija kosu dok prvo raste.
Asimetrija folikula dlake takođe uzrokuje da se keratin skuplja na jednoj strani pramena. Ovo zbližava delove pramenova kose u uvojak, koji održava uvojak dok kosa nastavlja da raste.
Folikuli koji su simetrični, okrugli i okomiti na površinu kože proizvode ravnu kosu.
Naša kosa prolazi kroz ponovljene cikluse tokom života, sa različitim fazama rasta i gubitka.
Svaki folikul dlake sadrži matične ćelije koje se umnožavaju i rastu u pramen kose.
Dlake na glavi većinu vremena provode u fazi rasta, koja može trajati nekoliko godina. Zbog toga kosa na glavi može da raste toliko dugo.
Pogledajmo život jednog pramena kose. Nakon faze rasta sledi prelazna faza od oko dve nedelje, gde pramen kose prestaje da raste. Nakon toga sledi faza mirovanja u kojoj kosa ostaje u folikulu nekoliko meseci pre nego što prirodno ispadne.
Folikul dlake ostaje u koži, a matične ćelije rastu novu dlaku da bi ponovile ciklus.
Svaka dlaka na skalpu se menja svake tri do pet godina.
Mnoge žene primećuju da im je kosa gušća tokom trudnoće.
Tokom trudnoće, visoki nivoi estrogena, progesterona i prolaktina produžavaju fazu mirovanja ciklusa kose. To znači da kosa duže ostaje u folikulu dlake, uz manji gubitak kose.
Pad hormona nekoliko meseci nakon porođaja izaziva povećan gubitak kose. To je zbog toga što sve dlake koje su ostale u fazi mirovanja tokom trudnoće opadaju na prilično sinhronizovan način.
Ovo je povezano sa genetikom oblika kose, što je primer nepotpune dominacije.
Nepotpuna dominacija je kada postoji srednja verzija osobine. Za kosu imamo gene kovrdžave i ravne kose. Ali kada neko ima jedan gen za kovrdžavu kosu i jedan gen za ravnu kosu, može imati talasastu kosu.
Hormonske promene koje se javljaju oko puberteta i trudnoće mogu uticati na funkciju gena. Ovo može dovesti do toga da gen kovrdžave kose nekoga sa talasastom kosom postane aktivniji. Ovo može promeniti njihovu kosu iz talasaste u kovrdžavu.
Istraživači su identifikovali da aktiviranje specifičnih gena može promeniti dlaku kod svinja iz ravne u kovrdžavu.
Hemoterapija ima veoma vidljive efekte na kosu. Hemoterapija ubija ćelije koje se brzo dele, uključujući folikule dlake, što uzrokuje gubitak kose. Hemoterapija takođe može imati genetske efekte koji utiču na oblik folikula dlake. Ovo može dovesti do toga da kosa ponovo izraste sa drugačijim oblikom tokom prvih nekoliko ciklusa ponovnog rasta dlake.
Tokom života, tiroidni hormoni su neophodni za proizvodnju keratina. Nizak nivo hormona štitne žlezde može izazvati suvu i lomljivu kosu.
Estrogen i androgeni takođe regulišu rast i gubitak kose, posebno kako starimo.
Ćelavost kod muškaraca je posledica višeg nivoa androgena. Konkretno, visok dihidrotestosteron (ponekad skraćen na DHT), koji se proizvodi u telu iz testosterona, ima ulogu u muškoj ćelavosti.
Neke žene doživljavaju gubitak kose po ženskom uzorku. Ovo je uzrokovano kombinacijom genetskih faktora plus nižim nivoima estrogena i viših androgena nakon menopauze. Folikuli dlake postaju sve manji i manji dok više ne proizvode dlake.
Smanjena funkcija ćelija koje proizvode melanin (pigment koji daje boju našoj kosi) je ono što uzrokuje sijedu kosu.