Univerzitet Mejn predstavio je nedavno istraživanje koje tvrdi da centralne karakteristike ljudske evolucije mogu predstavljati prepreku za rešavanje globalnih ekoloških problema, uključujući klimatske promene. Tim istraživača, predvođen evolucionim biologom Timom Varingom, istraživao je kako kulturna adaptacija na životnu sredinu tokom evolucije ljudi utiče na našu sposobnost suočavanja s ekološkim izazovima.
Studija, objavljena u časopisu Philosophical Transactions of the Roial Societi B, analizirala je promene u korišćenju životne sredine od strane ljudskih društava tokom evolucije. Istraživački tim je proučavao ekološke niše ljudskih populacija, uključujući resurse koje su koristili, intenzitet korišćenja, razvoj sistema za eksploataciju tih resursa, i uticaje na okolinu koji proizilaze iz njihovog korišćenja.
Otkriveni su uobičajeni obrasci tokom poslednjih 100.000 godina, gde su ljudske grupe postepeno koristile različite vrste resursa s većim intenzitetom, u većim razmerama i s jačim uticajem na životnu sredinu. Proces kulturnog prilagođavanja okolini olakšao je globalnu ekspanziju čoveka, što je rezultiralo akumulacijom adaptivnih kulturnih osobina.
Varing ističe da ljudsku evoluciju uglavnom pokreću brže kulturne promene, umesto genetske evolucije, omogućavajući ljudima da kolonizuju svu naseljivu zemlju. Međutim, ovaj proces zavisi od dostupnih resursa i prostora, a danas se suočavamo s ograničenjima biosfere, gde smo premašili prirodne granice i preuzeli pristup većini resursa koje ona može ponuditi.
Najnoviji izazovi, poput klimatskih promena, zahtevaju globalna rešenja, ali studija ukazuje na to da centralne karakteristike ljudske evolucije mogu raditi protiv naše sposobnosti da ih efikasno rešimo. Kulturna evolucija među subglobalnim grupama može usmeriti napore ka rešavanju pogrešnih problema, povećavajući konkurenciju za resurse i potencijalno izazivajući sukobe.
Zaključak studije sugerira da efikasno suočavanje s klimatskim izazovima zahteva novu globalnu paradigmu u regulatornim, ekonomskim i socijalnim sistemima, omogućavajući veću saradnju i nadmašujući ograničenja postojećih sistema poput Pariskog sporazuma. Međutim, nedostatak koordiniranog globalnog društva predstavlja ozbiljan izazov.
Istraživački tim Tima Varinga predlaže niz napora kako bi se bolje razumele dinamike kulturne evolucije i kako bi se smanjila globalna ekološka konkurencija, s obzirom na ove zaključke. Ovi napori uključuju dokumentovanje obrazaca i snaga kulturne evolucije kroz istoriju i sadašnjost, fokusirajući se na procese koji su doveli do ljudske dominacije u biosferi i analizirajući savremene kulturne prilagodbe na životnu sredinu.
U zaključku, istraživanje postavlja ključna pitanja o tome kako iskoristiti ovo znanje kako bismo poboljšali globalni odgovor na klimatske promene i naglašava potrebu za daljim istraživanjem ove teorije. Tim se nada da će njihova analiza pomoći u navigaciji budućnosti ljudske evolucije na planeti s ograničenim resursima, prepoznajući potrebu za pažljivijim proučavanjem ovog problema u skladu s promenama koje se dešavaju u današnjem svetu.
