Na severoistoku Kolumbije, policijska straža čuva skladišta puna zaplenjenog drveta sa novom plemenitom sudbinom: transformacijom u domove za pčele opkoljene pesticidima i klimatskim promenama.
Nezakonito posečeno drvo koristi se u inicijativi odeljenja Santander „Timber Returns Home“, gradeći košnice od 2021. za smeštaj malih oprašivača koji su tako kritični za ljudski opstanak.
Do sada je u okviru projekta oko 200 kubnih metara drveta pretvoreno u 1.000 pčelinjih košnica, dok je još 10.000 planirano za sledeću fazu, prema ekološkoj upravi Santandera.
Ranije je oduzeta građa pretvarana u piljevinu, poklanjana opštinama za projekte… a ponekad samo ostavljana da trune.
Sada se prenamjenjuje kako bi se riješio „izuzetno ozbiljan problem“ mogućeg izumiranja pčela, rekao je biolog German Perilla, direktor Fondacije Honei Bee Impact.
Otprilike tri četvrtine useva koji proizvode voće ili seme za ljudsku ishranu zavisi od oprašivanja, ali UN su upozorile da 40 odsto oprašivača beskičmenjaka – posebno pčela i leptira – rizikuje globalno izumiranje.
„Glavna pretnja je da ćemo ostati bez drveća i neće biti cveća, jer bez cveća nema pčela, bez pčela nema ni ljudi, a mi ćemo ostati bez hrane“, rekla je pčelarka Marija Asevedo, jedna od korisnici projekta.
Samo tokom 2023. godine, rekla je za AFP, izgubila je više od polovine košnica. Ona krivi pesticide koji se koriste u obližnjoj proizvodnji useva kao što je kafa.
Višestruke pretnje
Prema zvaničnim podacima, u Kolumbiji svake godine izumre oko 3.000 košnica, od kojih svaka može da ugosti oko 50.000 pčela. Laboratorijski testovi su pronašli tragove insekticida fipronila u većini mrtvih insekata.
Kolumbija je izdala zabranu fipronila — koji je već zabranjen u Evropi i ograničen u Sjedinjenim Državama i Kini — počevši od februara 2024.
Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu, više temperature, suše, poplave i drugi ekstremni događaji uzrokovani klimatskim promenama smanjuju cveće koje nosi nektar kojim se pčele hrane, a studije su takođe povezale neplodnost pčela sa toplotnim stresom.
Uprava za zaštitu životne sredine Santandera svake godine zapleni oko 1.000 kubnih metara nelegalno posečenog drveta u operacijama protiv trgovine ljudima u Santanderu.
Zemlja je 2022. godine izgubila 123.517 hektara drveća, uglavnom u Amazoniji – najvećoj prašumi na svetu.
Skoro polovina sve drvne građe kojom se trguje u Kolumbiji je ilegalnog porekla, prema ministarstvu životne sredine.
