Institut za medicinska istraživanja Hunter i istraživač sa Univerziteta u Njukaslu, profesor Marej Kerns, zajedno sa svojim timom za preciznu medicinu, otkrili su način predviđanja ko će reagovati na tretmane krvnog pritiska za snižavanje natrijuma u telu. Njihovi nalazi su objavljeni ove nedelje u Cirkulacija.
Profesor Kerns kaže: „Visoki krvni pritisak — ili bolest povezana sa hipertenzijom — ubija do 20 procenata ljudi. Najmanje 30 procenata odrasle populacije ga ima — to je jedna od tri odrasle osobe u Australiji — i samo 30 procenata tih ljudi ga dobije pod kontrolom.“
„Smanjenje prevalencije hipertenzije od 25 odsto moglo bi uštedeti australijskoj vladi 34 milijarde dolara godišnje“, kaže profesor Kerns.
Profesor Kerns i njegov tim su smislili kako da koriste individualnu genetiku svake osobe za informisanje o lečenju.
„Način na koji ljudi reaguju na lekove je drugačiji. Možemo da izmerimo genetski rizik pojedinca od razvoja visokog krvnog pritiska u odnosu na odgovorne fiziološke sisteme — uključujući bubrege, srce ili glatke mišiće — a zatim precizno ciljamo lekove“, kaže profesor Kerns.
Neki lekovi za hipertenziju deluju na snižavanje natrijuma – a potom i zapremine krvi – u telu. Profesor Kerns kaže da iako mnogi ljudi imaju genetsku predispoziciju za visok krvni pritisak koji je izazvan ili pogoršan modernom ishranom sa visokim sadržajem soli, oni će dobro reagovati na tretman koji smanjuje natrijum. On takođe kaže da za neke ljude sol nije značajan faktor u njihovoj hipertenziji, tako da mogu imati više koristi od tretmana koji ciljaju na druge biološke aspekte njihovog genetskog rizika.
S obzirom da 80 odsto ljudi završi sa nekim oblikom hronične bolesti, a 20 odsto sa dve ili više, genetski uvidi koji pokreću preciznu medicinu mogli bi da imaju ogroman uticaj na globalno zdravlje.
Tim je koristio podatke iz stvarnog sveta iz britanske biobanke kako bi izmerio interakciju između genetskih rezultata povezanih sa natrijumom, nivoa natrijuma i krvnog pritiska.
