Naučnici otkrivaju da je mikroplastika uznemirujuće bliska razvoju fetusa tokom trudnoće.
U samo poslednjih nekoliko godina, preliminarna istraživanja su otkrila mikroskopske delove plastike koji plutaju u nekoliko desetina uzoraka ljudske placente – organa koji obezbeđuje kiseonik i hranljive materije rastućem fetusu.
Nova analiza doniranih tkiva placente sada proširuje te rezultate i nagoveštava alarmantan trend.
Kada su istraživači sa Univerziteta Havaiʻi u Manoi, Medicinskog centra za žene i decu Kapiʻolani i Federalnog univerziteta Alagoas, Brazil, analizirali 30 placenti doniranih Havajskom reproduktivnom biospecimen repozitorijumu između 2006. i 2021. godine, otkrili su da se plastična kontaminacija značajno povećala tokom vremena. .
U 2006, samo šest od deset doniranih posteljica sadržalo je mikroplastiku. Do 2013. godine otkriveno je da je devet od deset placenti kontaminirano. U 2021. svaka od deset analiziranih placenti pokazala je zagađenje plastikom, a veličine čestica mikroplastike bile su veće nego ikada.
„Verujemo da plastika može da lebdi u hrani ili da se udiše. Dolazi kroz naše digestivne tečnosti ili pluća, a čestice se apsorbuju kroz creva i putuju kroz krvotok, a zatim se nekako sakupljaju u posteljici tokom trudnoće, “ objašnjava akušer i istraživač Men Jean Lee iz medicinskog centra Kapiʻolani.
„Veliko pitanje je, pošto putuje kroz placentu, može li proći kroz pupčanu vrpcu, a zatim do bebe? To trenutno ne znamo.“
Studija je najveća te vrste, a ipak je veličina uzorka i dalje premala i regionalno ograničena da bi se izvukli čvrsti zaključci o uzroku ili efektu zagađenja mikroplastikom na fetus ili majku u razvoju.
Rezultati, međutim, prate nemilosrdni rast tekuće proizvodnje plastike, potrošnje i zagađenja na globalnom nivou.
Izloženost mikroplastici sada izgleda gotovo nemoguće izbeći, a uticaj na ljudsko zdravlje ostaje uglavnom nepoznat.
Prema nekim procenama, prosečna osoba nedeljno udahne plastiku u vrednosti kreditne kartice, čiji se komadi mogu zaglaviti duboko u vašim plućima. A to je samo plastika koju dišeš.
Sićušni fragmenti su takođe prisutni u vodi za piće i hrani, a u preliminarnim istraživanjima na miševima izgleda da ovi zagađivači mogu da se infiltriraju u svaki organ tela glodara.
Druge nedavne studije na ljudima otkrile su mikroplastiku koja pluta u majčinom mleku i prvom izmetu novorođenčadi.
Naučnici su 2020. otkrili prve dokaze mikroplastike, manje od pet milimetara, u ljudskoj posteljici. Ovi rezultati su, međutim, zasnovani samo na otprilike nekoliko primeraka.
Kasnije je drugi tim procenio prisustvo mikroplastike u 17 placenti i pronašao slične rezultate.
Iako su zdravstveni efekti plastike u placenti nepoznati, rani eksperimenti na miševima sugerišu da mikro- i nanoplastika imaju „potencijal da poremete razvoj mozga fetusa, što zauzvrat može izazvati suboptimalne ishode neurorazvojnog razvoja“.
Visoka stopa kontaminacije placente koja je nedavno pronađena na Havajima možda se ne primenjuje nigde u svetu. Ljudi na ostrvima, na primer, imaju tendenciju da jedu više morskih plodova, koji su u velikoj meri izloženi okeanskoj plastici, a udaljene lokacije imaju tendenciju da se više oslanjaju na plastiku za jednokratnu upotrebu u celini. Havajska ostrva su takođe relativno blizu Velikog pacifičkog smeća.
„Nalazi ove studije, zasnovani na uzorcima placente prikupljenim na Havajima, pružaju uvid u ranjivost i osetljivost zajednica pacifičkih ostrva na zagađenje plastikom zbog naše udaljene lokacije u Tihom okeanu“, pišu Li i kolege u svom radu.
„Pošto je cela država Havaji označena kao obalna zajednica, čini se da su trudnice koje tamo žive posebno ranjive na zagađenje mora plastikom, sa još nejasnim efektima na zdravlje majke i fetusa.
