Vrednost ukupnog svetskog duga iznosila je na kraju prošle godine nešto više od 300 triliona američkih dolara, dok je u prvoj polovini ove godine dug povećan za novih 10 triliona, pokazuju podaci međunarodnih finansijskih organizacija.
Uprkos povećanom globalnom ekonomskom rastu, nakon stagnacije u vreme pandemije, globalni javni dug je ostao na veoma visokom nivou.
Sudeći po podacima Međunarodnog monetarnog fonda, Kina je odigrala značajnu ulogu u porastu globalnog duga poslednjih decenija jer je porast njenog zaduživanja značano prevazišao ostvarene prihode.
Ukupni dug ove, druge po redu svetske ekonomske sile, iznosi nešto više od 47 triliona dolara, što predstavlja 77 procenata ukupnog njenog godisnjeg bruto prihoda.
Napominje se da na Kinu otpada celih 28 procenata ukupnog svetskog nefinasijskog duga, odnosno duga koji su napravila domaćinstva i nefinasijske oganizacije.
Fiskalni deficit država širom sveta zabeležio je dalji rast usled povećanja državne potrošnje koja nije praćena adekvatnim porastom prihoda.
Rast zaduživanja nastavio je svoj uzlazni trend pre svega zbog velikih ulaganja u podstrek ekonomskog rasta i smanjenja negativnih posledica skoka cena hrane i energenata na svetskom tržistu, čak i nakon okončanja pandemije i oživljavanja svetske privrede.
Privatni dug, koji ukljkučuje dugove domaćinstava kao i dugove privatnih nefinansijskih organizacija, smanjen je za nekoliko procenata tokom perioda pandemije, ali to nije značajno uticalo na promenu iznosa ukupnog globalnog duga, koji je od sredine ’70- tih pa do danas više nego utrostručen.
Usled skoka kamata poslednjih godina, što predstavlja najveci skok cene novca u zadnje četiri decenije, značajno su povećane i finasijske brige zemalja u razvoju čiji se ukupni dug procenjuje na oko 10 triliona dolara.
Tokom prošle godine, prema podacima Svetske Banke, ove zemlje potrošile su 443 mijarde dolara samo na održavanje duga, odnosno otplatu glavnice i kamata što je porasat od 5 procenata u odnosu na troškove duga u 2021.godini.
Tako povećani izdaci otežali su preko potrebna investiranje u oblasti zdravstva, obrazovanja i očuvanja prirodne sredine u zemljama u razvoju. Pre svega zahvaljujući ekonomskim i političkim neizvesnostima sa kojima je svet suočen, Svetska banka procenjuje da će 24 najsiromašnije zemlje sveta u ovoj i narednoj godini platiti za održavanje duga skoro 40 procenata više nego lane.
Nepovoljna finansijska kretanja povećala su ranjivost zemalja u razvoju od kojih, poslednje tri godine, čak njih deset nije bilo u stanju da plati dospele obaveze po dugu, što je više nego ukupan broj obustavljenih plaćanja siromašnih zemalja od početka stoleća.
Nažalost, prema procenama ekonomskih stručnjaka, globalni rast u 2024. godini će usporiti za 0,3 posto u odnosu na ovu godinu i iznosiće skromnih 2,6 odsto. Smatra se da neće doći do svetske recesije, ali se uslovi za vraćanje i servisiranje dugova neće poboljšati, kao i da će globalna zaduženost nastaviti svoj tvrdoglavi rast.
