Veliki, sposobni ljudski mozak je čudo evolucije, ali je misterija kako je evoluirao od manjeg mozga primata u kreativni, složeni organ današnjice. Naučnici mogu tačno da odrede „kada“ su naši evolucioni preci razvili veći mozak, koji se otprilike utrostručio kako su ljudski preci evoluirali od dvonožnih primata poznatih kao australopiteci. Ali ‘zašto’ se to dogodilo kada se to dogodilo – šta je podstaklo tu promenu – ostalo je neuhvatljivo.
Dok su neki teoretizirali da su upotreba vatre i kasnije pronalazak kuvanja dali našim precima dovoljno hrane da naši preci sa većim mozgom postanu dominantni, nova teorija ukazuje na drugačiju iskru: fermentaciju.
Ključ za razumevanje kako je naš mozak rastao je najverovatnije ukorenjen u tome šta – i kako – jedemo, rekla je Erin Heht, jedan od autora knjige „Tehnologija fermentacije kao pokretač ekspanzije ljudskog mozga“, koja je objavljena u Communications Biologi.
„Tkivo mozga je metabolički skupo“, rekao je docent za evolucionu biologiju čoveka. „Potrebno je mnogo kalorija da bi se održao, a kod većine životinja, imati dovoljno energije samo za preživljavanje je stalni problem.
Dakle, da bi Australopiti sa većim mozgom preživeli, nešto se moralo promeniti u njihovoj ishrani. Teorije koje su iznele uključivale su promene u tome šta su ovi ljudski preci konzumirali ili, najpopularnije, da im je otkriće kuvanja omogućilo da sakupe više upotrebljivih kalorija iz svega što su jeli.
Ali problem sa ovom teorijom je u tome što najraniji dokazi postavljaju upotrebu vatre pre otprilike 1,5 miliona godina — značajno kasnije od razvoja mozga hominida.
„Kapacitet lobanje naših predaka počeo je da raste pre 2,5 miliona godina, što nam konzervativno daje oko milion godina jaza u vremenskoj liniji između povećanja veličine mozga i moguće pojave tehnologije kuvanja“, objasnila je Ketrin L. Brajant, jedna od koautori rada i trenutno istraživač na Institutu za jezik, komunikaciju i mozak na Univerzitetu Eks-Marsej u Francuskoj.
„Neka druga promena u ishrani mora da je otpuštala metabolička ograničenja na veličinu mozga, a fermentacija se čini kao da bi mogla da se uklopi.
Heht je dodao: „Šta god da se promenilo u njihovoj ishrani moralo se desiti pre nego što je mozak počeo da raste.
Nastavila je, napominjući da su tokom poslednjih nekoliko godina istraživači postulirali druge opcije, kao što je konzumacija trulog mesa. U ovom novom radu, Heht i njen tim nude drugačiju hipotezu: da je keširana (ili sačuvana) hrana fermentisala, i da je ova ‘pre-svarena’ hrana pružala pristupačniji oblik ishrane, podstičući taj veći mozak i omogućavajući našem većem mozgu preci da opstanu i napreduju kroz prirodnu selekciju.
Smena je verovatno bila srećna nesreća. „Ovo nije nužno bio nameran poduhvat“, rekao je Heht. „Možda je to bio slučajni sporedni efekat keširanja hrane. A možda su, tokom vremena, tradicije ili sujeverja mogli da dovedu do praksi koje su promovisale fermentaciju ili učinile fermentaciju stabilnijom ili pouzdanijom.“
Ova hipoteza je podržana činjenicom da je ljudsko debelo crevo proporcionalno manje nego kod drugih primata, što sugeriše da smo se prilagodili hrani koja je već bila razgrađena hemijskim procesom fermentacije. Pored toga, fermentisana hrana se nalazi u svim kulturama i u različitim grupama hrane, od evropskog vina i sira do azijskog soja sosa i nata, ili sojinog pasulja.
Hecht je sugerisao da bi dodatna studija o reakcijama mozga na fermentisanu i nefermentisanu hranu mogla biti korisna, kao i jedan od receptora mirisa i ukusa, možda koristeći drevnu DNK. Za evolucionog biologa, ovo su plodna područja za druge istraživače. (Hehtov fokus je više na tome „kako su se moždani krugovi razvili da podrže složena ponašanja“ sa istraživanjem i na živim ljudima i na psima.)
Kako istraživanje napreduje, Brajant vidi mogućnosti za širok spektar prednosti. „Ova hipoteza nam kao naučnicima daje još više razloga da istražimo ulogu fermentisane hrane na ljudsko zdravlje i održavanje zdravog mikrobioma creva“, rekla je ona. „Poslednjih godina bilo je nekoliko studija koje povezuju mikrobiom creva sa ne samo fizičkim već i mentalnim zdravljem.“
