Istraživači su do sada potcenjivali emisije metana iz kanala u pet velikih holandskih gradova. To je zaključak mikrobiologa Koena Pelsme, koji će braniti doktorat. tezu na ovu temu na Univerzitetu Radboud 13. decembra.
U proračunima emisije metana iz vode, premalo se zna o emisijama iz urbanih voda kao što su kanali, kaže istraživač Koen Pelsma. „Istraživanje se prvenstveno fokusira na poljoprivredne vode, što je očigledno veoma važno, ali se druge vode, kao što su gradski kanali, ponekad zaborave u tom procesu. Mi pravimo određene pretpostavke o ovim vodama, ali do mog istraživanja holandski kanali nikada nisu bili mereni. .“
Kao deo svog istraživanja, Pelsma je merio emisije metana iz kanala Amsterdama, Zaandama, Lajdena i Zvolea pomoću „uzorkovača jezgra” (neka vrsta plastične cevi koja omogućava sakupljanje uzorka vode i zemlje) i plutajućeg merača. komora. Sakupio je uzorke tla i ispitao ih u laboratoriji: Koji mikrobi žive u kanalima i šta tačno tamo rade?
Utvrđeno je da su svi kanali različiti, ali svi su sadržavali mikrobe koji jedu metan. „To znači da u kanalima ima metana, inače tih mikroba ne bi bilo“, objašnjava istraživač. U tom procesu, on je takođe merio emisije metana i procenio kvalitet vode, što ga je dovelo do zaključka da kanali pet od šest proučavanih gradova ispuštaju metan.
„A mi nismo čak ni izmerili mehuriće koje ponekad vidite kako se dižu na površinu u jarcima i kanalima. Ljudi misle da ih proizvode ribe, ali to je zapravo metan. A ti mehurići su verovatno odgovorni za veći deo emisije metana.“
Za svoje istraživanje, Pelsma je takođe sastrugao deo sloja sluzi (biofilma) koji vidite na zidovima pristaništa. „Ako pogledate slike iz 17. veka, možete videti da je u to vreme već postojao biofilm na zidovima keja. Dakle, odavno znamo da je tamo, a ipak nikada nije istražen.“ U biofilmu, mikrobiolog je takođe pronašao bakterije koje jedu metan.
Potrebno je više istraživanja da bi se mapiralo odakle dolazi metan u kanalima i kako možemo smanjiti ove emisije. „Kanali su veoma specifične sredine. Nema korita, nema obale, postoje strmi zidovi od drveta, kamena ili betona, a tok je takođe potpuno drugačiji od, recimo, reke ili potoka. Njime plove čamci , neprestano uzburkavajući život na i pod vodom“.
„Od svih malih površinskih voda (tj. ne reka i jezera), 12,5% su urbane. Trenutno ne znamo kolike su emisije iz tih voda.“
Prema rečima Pelsme, previše se pretpostavlja o emisijama iz kanala, ali nije bilo istraživanja stvarnog stanja. „I to dok su kanali na našem pragu. Idemo sve do jezera na Grenlandu da izmerimo metan, ali zaboravimo na sopstveno dvorište.“
