Iako SARS-CoV-2 više nije stranac za imunološki sistem, nove varijante virusa i dalje predstavljaju izazov. Radna grupa koju predvodi profesor dr Florian Klein, direktor Instituta za virusologiju Univerzitetske bolnice Keln i Medicinskog fakulteta, objavila je dve studije koje istražuju kako se odgovor antitela na SARS-CoV-2 menja tokom vremena i kako se imuni sistem se sprema za nove varijante sa pametnim strategijama.
Prvi rad pod naslovom „Poboljšani humoralni imunitet na SARS-CoV-2 nakon prodorne infekcije nadograđuje se na već postojeći fond B ćelija memorije“, objavljen je u Science Immunologi. Drugi rad pod naslovom „Somatska hipermutacija uvodi mutacije posmatrača koje pripremaju antitela SARS-CoV-2 za nove varijante“ objavljen je u Immuniti.
U procesu poznatom kao sazrevanje afiniteta, antitela mogu da sazrevaju tokom vremena kroz razmenu (mutacije) pojedinačnih aminokiselina, što im omogućava da bolje otkriju infektivne patogene. Radna grupa koju je predvodio profesor Klajn sada je uspela da pokaže da omikronska infekcija izaziva obnovljeni imuni odgovor kod vakcinisanih osoba, koji se prvenstveno zasniva na reaktivaciji takozvanih memorijskih B ćelija.
Zanimljivo je da se proces sazrevanja antitela koje proizvode ove ćelije već odigrao mnogo pre nego što se pojavio omikron – tako da je imuni sistem već bio pripremljen. Rezultati dve studije pokazuju koliko snažno prvi kontakt sa SARS-CoV-2 utiče na imuni sistem i ukazuju na mogućnost da je on spreman i za buduće varijante.
„Naš prvi cilj je bio da istražimo kako se odgovor antitela kod zdravih subjekata menja kroz treću vakcinaciju protiv originalnog soja SARS-CoV-2“, izveštava Svea Rouz, doktorant i prvi autor.
„U početku smo bili iznenađeni rezultatima. Iako je treća vakcinacija značajno povećala ukupni imuni odgovor na SARS-CoV-2, skoro da nije bilo daljeg sazrevanja na nivou pojedinačnih antitela.
Međutim, ispitani su i ljudi koji su se – kao i mnogi – zarazili omikronskim varijantama BA.1 i BA.2 nakon vakcinacije. Ponovna analiza je pokazala da se memorijske B ćelije koje su bile u stanju da formiraju antitela koja neutrališu SARS-CoV-2 omikron, sada proliferišu.
„Zanimljivo je da su imune ćelije usmerene protiv omikronske varijante već bile prisutne pre kontakta sa omikronom i nisu bile indukovane mikronom“, dodaje prvi autor dr Tim Veber. Ali to nije sve: u ranoj fazi, istraživači su pronašli takozvana široka neutralizujuća antitela koja mogu da neutrališu sve nove varijante koje su testirane.
Istovremeno, radna grupa je razmatrala molekularni mehanizam sazrevanja afiniteta. Sat je vraćen unazad, a pojedinačna antitela, koja su izolovana širom sveta u prvoj godini pandemije, vraćena su u prvobitno stanje, izveštavaju dva glavna autora Majkl Korenkov i dr Matijas Zener u studiji objavljenoj u Immuniti.
Kao rezultat toga, istraživači su uspeli da pokažu da neke od modifikacija tokom sazrevanja afiniteta nisu namerne, već se dešavaju nasumično. Iznenađujuće, upravo su ove nasumične modifikacije bile ključne za neutralizaciju varijanti omikrona.
„Imuni sistem proširuje arsenal postojećih antitela ubacivanjem proizvoljnih mutacija i na taj način povećava verovatnoću da će u repertoaru imati odgovarajuće antitelo kada se pojavi nova varijanta virusa“, objašnjava dr Kristof Krir, koji je vodio studiju zajedno sa profesorom Klajnom. Grupa je bila u mogućnosti da koristi nova biološka otkrića da modifikuje terapeutsko antitelo koje je bilo neefikasno protiv omikrona na takav način da je moglo ponovo efikasno da neutrališe varijante omikrona.
Ukratko, rad pokazuje kako ljudski imuni sistem reaguje na novi virus i njegove varijante u nastajanju. Novoizolovana široka neutralizujuća antitela su toliko efikasna da se mogu koristiti i terapeutski i preventivno protiv novijih varijanti omikrona.
