Ova godina će biti najtoplija ikada zabeležena, saopštile su u četvrtak UN, zahtevajući hitne mere za obuzdavanje globalnog zagrevanja i zaustavljanje pustošenja koje je usledilo.
Svetska meteorološka organizacija UN upozorila je da je 2023. srušila čitav niz klimatskih rekorda, a da je ekstremno vreme ostavilo „trag pustošenja i očaja“.
„To je zaglušujuća kakofonija pokvarenih rekorda“, rekao je šef SMO Petteri Taalas.
„Nivoi gasova staklene bašte su rekordno visoki. Globalne temperature su rekordno visoke. Porast nivoa mora je rekordno visok. Morski led na Antarktiku je rekordno nizak.“
SMO je objavila svoj privremeni izveštaj o stanju globalne klime za 2023. dok su se svetski lideri okupili u Dubaiju na klimatskoj konferenciji UN COP28, usred sve većeg pritiska da se obuzda zagađenje gasovima staklene bašte koji zagrevaju planetu.
Šef Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da bi rezultati rekordne toplote „trebalo da potresu kičme svetskih lidera“.
Ulozi nikada nisu bili veći, a naučnici upozoravaju da sposobnost ograničavanja zagrevanja na nivo kojim se može upravljati izmiče čovečanstvu iz ruku.
Pariski klimatski sporazum iz 2015. imao je za cilj da ograniči globalno zagrevanje na znatno ispod dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa – i 1,5 stepeni Celzijusa ako je moguće.
Međutim, SMO je u svom izveštaju rekao da podaci iz 2023. do kraja oktobra pokazuju da je ova godina već bila oko 1,4C iznad predindustrijske osnove.
Agencija bi trebalo da objavi svoj konačni izveštaj o stanju globalne klime za 2023. u prvoj polovini 2024. godine.
Međutim, navodi se da je razlika između prvih 10 meseci ove godine i 2016. i 2020. — koje su prethodno bile na vrhu top-lista kao najtoplije godine u istoriji — „tolika da je malo verovatno da će poslednja dva meseca uticati na rangiranje“.
Izveštaj je takođe pokazao da su proteklih devet godina bile najtoplije godine otkako su moderni zapisi počeli.
„Ovo je više od obične statistike“, rekao je Taalas, upozoravajući da „rizikujemo da izgubimo trku da sačuvamo naše glečere i da obuzdamo porast nivoa mora“.
„Ne možemo se vratiti klimi 20. veka, ali moramo delovati sada da ograničimo rizike sve negostoljubivije klime u ovom i narednim vekovima.
SMO je upozorio da bi vremenski fenomen El Ninjo koji se zagrevao, koji se pojavio sredinom godine, „verovatno mogao dodatno podstaći vrućinu 2024. godine“.
To je zato što klimatski obrazac koji se javlja u prirodi, obično povezan sa povećanom toplotom širom sveta, obično povećava globalne temperature u godini nakon što se razvije.
Preliminarni izveštaj je takođe otkrio da su koncentracije tri glavna gasa sa efektom staklene bašte – ugljen-dioksida, metana i azot-oksida – dostigle rekordno visoke nivoe 2022. godine, a preliminarni podaci pokazuju da su nivoi nastavili da rastu ove godine.
Nivoi ugljen-dioksida bili su 50 odsto veći nego u predindustrijskoj eri, navodi agencija, što znači da će „temperature nastaviti da rastu još mnogo godina“, čak i ako se emisije drastično smanje.
Stopa porasta nivoa mora tokom protekle decenije bila je više nego dvostruko veća od stope prve decenije satelitskih zapisa (1993-2002), navodi se u saopštenju.
A maksimalni nivo antarktičkog morskog leda ove godine bio je najniži u istoriji.
U stvari, to je bilo milion kvadratnih kilometara manje od prethodnog rekordno niskog nivoa na kraju zime na južnoj hemisferi, saopštio je SMO — područje veće od Francuske i Nemačke zajedno.
U međuvremenu, glečeri u Severnoj Americi i Evropi ponovo su pretrpeli ekstremnu sezonu topljenja, pri čemu su švajcarski glečeri izgubili 10 odsto zapremine leda samo u poslednje dve godine, pokazuje izveštaj.
Stručnjaci kažu da su dramatični društveno-ekonomski uticaji praćeni takvim klimatskim rekordima, uključujući sve manju sigurnost hrane i masovno raseljavanje.
„Ove godine videli smo zajednice širom sveta pogođene požarima, poplavama i visokim temperaturama“, rekao je šef UN Gutereš u video poruci.
On je pozvao lidere okupljene u Dubaiju da se obavežu na dramatične mere za obuzdavanje klimatskih promena, uključujući postepeno ukidanje fosilnih goriva i utrostručenje kapaciteta obnovljive energije.
„Imamo mapu puta da ograničimo porast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa i izbegnemo najgori klimatski haos“, rekao je on.
„Ali potrebni su nam lideri da ispaljuju početnu pušku na COP28 u trci da održimo granicu od 1,5 stepeni.“
