Nakon virusa Zapadnog Nila, koji je u Srbiji bio prisutan tokom leta, stigao je i virus ptičjeg gripa. Uporedo iz sveta stižu vesti o nepoznatim bolestima koje se šire, što budi strah od izbijanja nove pandemije. Epidemiolozi, međutim, kažu da u ovom trenutku nema naznaka da je u toku neka epidemija koja bi pogađala ljude.
U Specijalnom rezervatu prirode Slano Kopovo pronađeno 70 uginulih ždralova kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa ptičjeg gripa. Žarište je u nacionalnom parku Hortobađ u Mađarskoj, gde je do sada izbrojano oko 10.000 uginulih ždralova, odakle je virus ptičjeg gripa stigao i u Srbiju.
Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica za N1 kaže da je virus potvrđen i u susednim zemljama Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj ali i u čitavoj Zapadnoj Evropi. Prema njegovim rečima kod ptica koje su pronađene kod nas potvrđen je podtip ovog virusa H5N1.
„Uz sam tok Tise pronađeno je još jedinki tako da je broj za sada oko 500, najverovatnije i veći. Prošlog meseca smo imali potvrđen virus na kanalu Vizelj u Borči gde su stradali labudovi. Prvo stradaju krupne ptice koje su najvidljivije. Stradaju ptice vodenih staništa gde se virus dugo zadržava“, objašnjava on.
Navodi i da su populacije galebova, čigri i morskih papagaja desetkovane, a da su određene vrste ptica su stradale i do 90 odsto.
„Tako da je ovo udar na biodiverzitet i na neke vrste. S obzirom da se virus prenosi ili preko izmeta ili zaraženog mesa važno je reći da se Slano Kopovo nalazi vrlo blizu staništu orlova krstaša, koji su jako ugroženi, tako da ćemo tek na proleće videti kakve su stvarne posledice ptičjeg gripa po divlji svet“, kaže Stojiljković.
Virus sa zaraženih divljih ptica može preći na domaću živinu pa je, kako kaže, važno poštovati mere koje je izdala Uprava za veterinu, jer je smrtnost kod ćuraka, kokošaka i pilića gotovo 100 odsto.
Ptičji grip prenosi se i na ljude, a posebno je zarazan soj H5N1, koji je potvrđen kod nas. Ova varijanta virusa preneta je prvi put sa ptice direktno na čoveka 1997. godine. Stojiljković ističe da je smrtnost kod ljudi koji se zaraze preko 50 odsto, ali da ipak nije toliko opasno jer se ne prenosi sa čoveka na čoveka.
„Prenosi se jedino ukoliko dođete u kontakt sa zaraženom pticom. U prethodnih 20 godina prema SZO bilo je oko 800 slučajeva zaražavanja, a negde oko 400 smrtnih slučajeva“, objašnjava on.
Epidemiolog Zoran Radovanović u gostovanju na N1 je istakao da je soj ptičjeg virusa H5N1 samo u nekoliko slučajeva prenet sa čoveka na čoveka i to u okviru istog domaćinstva, te da nije bilo daljeg širenja.
„Problem je što postoje tri glavna rezervoara gripa, prevashodno barske ptice, zatim svinje i čovek. Svinja je univerzalni primalac. Izuzetno je retko da se virus gripa prenese direktno sa ptice na čoveka, obično se to dešava preko svinje. Dešava se da se humani i ptičji virus u svinji spoje i onda se stvori soj na koji je otpornost populacije 0 i nastaje pandemija. Što je veći broj zaraženih ptica veća je i verovatnoća da će se preneti direktno na čoveka“, kaže epidemiolog.
Zbog toga se savetuje da se izbegava direktan kontakt sa pticama i da, ukoliko primetite nešto sumnjivo, poput toga da se ptica ne kreće i da se na jednom mestu zadržala dugo, prijavite najbližoj veterinarskoj ustanovi.
Britanski zdravstveni zvaničnici su objavili i da je otkriven i prvi slučaj svinjskog gripa kod ljudi. Pored toga iz Kine stižu vesti da su bolnice pretrpane zbog nepoznate respiratorne infekcije, kao i da u pet država SAD psi masovno umiru od nepoznate bolesti.
S obzirom na nedavno iskustvo pandemije kovida 19, ne čudi da vesti o pojavi misterioznih oboljenja bude strah od izbijanja nove pandemije. Međutim, prema rečima epidemiologa Radovanovića, u ovom trenutku nema naznaka da je u toku neka epidemija koja bi pogađala ljude.
On ističe da su pandemije naša sudbina i da moramo stalno da budemo pripremljeni.
Prema njegovim rečima, nema opasnosti da će se svinjski grip, za koji su zdravstvene vlasti u Engleskoj rekle da je potvrđen koj jedne osobe, raširiti.
„Britance brine što zaraženi nije bio u kontaktu sa svinjama što bi značilo da je prenet sa čoveka na čoveka, a svaki signal je razlog za pozornost. Fatalno je ako ignorišemo takva upozorenja“, navodi Radovanović.
Komentarišući masovno umiranje pasa u SAD, on navodi da je tu problem što nije izolovan uzročnik.
„Strahuje se da je u pitanju nova klica. To je za sada isključivo veterinarski problem, al postoji ta opasnost da ima mogućnosti da se prenese na čoveka“, kaže epidemiolog.
Kada je u pitanju virus koji cirkuliše u Kini, on ističe da je došla „na naplatu“ politika nulte tolerancije na kovid 19, koja je u toj zemlji trajala više od tri godine.
„To je tzv. imunski dug. Kina je više od tri godine držala svoju populaciju kao pod staklenim zvonom. Generacije dece koja su rođena na početku pandemije sada imaju četiri godine. Oni nisu imali prilike da dođu u kontakt sa uobičajenim virusima jer kada je bilo sprečavano prenošenje kovida 19 istovremeno je otežano bilo prenošenje uzročnika infekcije gornjih disajnih puteva“, objašnjava on.
Ističe i da su restrikcije obustavljene početkom ove godine i da se znalo se da će zaraze buknuti kad dođe hladnije vreme.
„U Kini su kao i kod nas zloupotrebljavani antibiotici i najveći broj sojeva mikoplazme otporan je na njih. Zaraznost i bolest traju duže i takođe se lakše prenosi“, kaže on.
Uprkos tome SZO nije izdala preporuke da se uvedu restrikcije u putovanjima ka i iz Kine, što je bio slučaj kada se pojavio kovid 19. Radovanović ističe da je razlika u tome što se 2019. znalo da je u pitanju nova klica.
„Sada se zna da je ovo posledica nulte tolerancije i sve ono što su Kinezi izolovali su poznate klice. Ima upala pluća kod kojih nije nađen uzročnik, ali to se dešava i kod nas, ali očekuje se da je neka poznata klica“, navodi on.