Krokodili imaju duboku i raznoliku evolucionu prošlost. Sada istraživači gule slojeve kako bi otkrili kako je nastala preživela vrsta.
Postoji oko 28 živih vrsta krokodila koji se nalaze u tropskim i suptropskim regionima sveta.
Ali ovo je samo mali deo broja vrsta krokodila koje su nekada postojale.
Par novih radova se bavio ovom bogatom evolucionom istorijom, prateći odakle je ova grupa nastala i kako se proširila širom sveta, kao i istražujući poreklo njihovog tipičnog sporog rasta. Istraživači su otkrili da se veća, moderna grupa krokodila verovatno prvi put pojavila u Evropi pre 145 miliona godina.
Nakon toga, preci krokodila i aligatora su se tada odvojili jedni od drugih u Severnoj Americi, sa sposobnošću krokodila da tolerišu slanu vodu, što znači da su se tada mogli proširiti mnogo dalje širom sveta. Ovo otkriće objavljeno je u Royal Socyeti Open Science.
„Čini se najverovatnijim da su preci današnjih aligatora i krokodila evoluirali u Severnoj Americi, a zatim nakon toga aligatoridi [koji uključuju aligatore i kajmane] ostaju manje-više unutar Amerike, dok krokodili dolaze svuda drugde“, objašnjava profesor Pol Baret, paleontolog u Prirodnjačkom muzeju koji je radio na oba rada.
„Izgleda da je sposobnost prelaska preko slanih voda omogućila krokodilima da postanu mnogo šire rasprostranjeni od aligatora: krokodili se nalaze širom sveta, uključujući i tropske okeane, dok su aligatori ograničeni na slatku vodu i ne mogu da stignu do nekih područja. Različiti krokodili izgleda da su podgrupe napredovale i nastale u različitim regionima“.
Pored toga, Pol i njegove kolege su otkrili da je spora stopa rasta krokodila sekundarna adaptacija koja nije pronađena kod njihovih dalekih rođaka. Ovo istraživanje, objavljeno u Current Biologi, takođe pokazuje da krokodili i ptice, koji su jedni drugima najbliži živi rođaci, imaju potpuno suprotne fiziološke strategije više od 220 miliona godina.
Sa svojom debelom oklopljenom kožom, velikim zubima, sporim načinom života i grabežljivim navikama, krokodili se često smatraju nepromenjenim u odnosu na vreme kada su dinosaurusi lutali zemljom pre stotinama miliona godina. Ali ovo ignoriše njihovu bogatu i raznoliku evolucionu istoriju.
Veća grupa koja sadrži žive krokodile, aligatore i garijale, nazvana Crocodilomorpha, takođe uključuje stotine vrsta koje više nisu među nama. Dok su jedine preživele životinje vrste koje jedu meso, uglavnom prilagođene slatkoj vodi, ovo je bio daleko od slučaja u poslednjih 200 miliona godina.
„Neke od ovih životinja bile su veliki predatori koji su lovili dinosauruse“, objašnjava Pol. „Ali druge su bile veoma male životinje sa brzim nogama koje su verovatno lovile stvari poput insekata. Bilo je čak i krokodila biljojeda raznih vrsta, sa veoma komplikovanim — skoro sličnim sisarima — zubima, koji su možda žvakali biljke pre nego što su ih progutali.“
Ovo je uključivalo životinje kao što je Simosuchus, koji je pomalo ličio na savremenog armadila kratke njuške, ali se verovatno hranio voćem, krtolom i paprati. Bilo je i čisto morskih grabežljivih krokodila poput talatozuhijana koji su imali peraje umesto stopala i nekih malih, lagano građenih trkača poput Terrestrisuchusa koji su pomalo ličili na reptilske vipete.
„Krokodili i njihovi rođaci su zaista eksperimentisali sa mnogo različitih načina života“, kaže Pol. „Oni rade iznenađujuće mnogo stvari. Ovo je u velikoj suprotnosti sa onim što znamo o živim krokodilima, koji su svi predatori ograničeni na život u tropima sa poluvodenim ili amfibijskim načinom života.“
„Živi krokodili su zaista bleda senka raznolikosti koju su oni i njihovi rođaci imali u prošlosti.
Ova ogromna raznolikost je omogućila istraživačima da istraže životne istorije različitih životinja. Ovo se odnosi na to kako životinja živi, raste i kako se ponaša.
Iako o velikim gmizavcima razmišljamo kao o životinjama koje se sporo kreću i sporo rastu, to nije uvek bio slučaj. Na primer, neki dinosaurusi su bile ogromne životinje za koje bismo mogli očekivati da su polako rasli tokom svog života. Ali umesto toga, sada se smatra da su mnoge od ovih gigantskih životinja rasle mnogo brže nego što bi se pretpostavljalo za njihovu veličinu.
I ispostavilo se da je životna istorija krokodila podjednako složena.
Vratite sat na period trijasa i drevni krokodili koji su tada bili živi bili su daleko od glomaznih, letargičnih životinja. Fosili ovih stvorenja otkrivaju da su u stvari bile aktivne životinje koje brzo rastu.
Pa kada su krokodili prešli na sporije uzimanje stvari? Pretpostavljalo se da se to dogodilo sa kretanjem u vodu, da je njihov rast usporen usvajanjem poluvodenih, pritajnih navika.
„Prvo pitanje je bilo: da li je usporavanje rasta posledica životnih navika krokodila ili je to pre toga?“ pita Pavle. „I drugo, u kom trenutku u evoluciji krokodila isključuju svoj metabolizam predaka i ponovo evoluiraju ono što izgleda kao povratak u primitivnije stanje sporog rasta?“
Čini se da fosili drevnog rođaka nalik krokodilu koji datiraju pre 220 miliona godina isključuju teoriju o vodenom načinu života. Uprkos tome što je bio najraniji poznati krokodil koji je pokazao usporenu stopu rasta, ova nova životinja je živela mnogo pre nego što su krokodili počeli da istražuju vodu. Ali zašto je ova životinja koja živi na kopnu razvila sporiji metabolizam, još uvek je predmet rasprave.
„To bi moglo biti u vezi sa resursima koji su bili dostupni u to vreme — živeli su u sredinama sa prilično siromašnim resursima“, objašnjava Pol. „Ali zanimljivo je da oni takođe žive direktno pored druge velike grane evolucije arhosaurusa: dinosaurusa.“
„Dinosaurusi su radili nešto sasvim drugo, a to je bilo da brzo rastu. Dakle, dok danas imamo krokodile i ptice koje brzo rastu, ta razlika postoji između ove dve velike grupe barem od kasnog trijasa. Ali razlozi zašto su usvojio te različite strategije još uvek se nagađa.“
Pol i njegove kolege su takođe uspeli da pronađu poreklo Crocodilomorpha. Oni su pokazali da se ova grupa prvi put pojavila u onome što će postati moderna Evropa, pre nego što su se preci krokodila i aligatora podelili negde u sadašnjoj Severnoj Americi. Odavde su krokodili prilagođeni soli mogli bolje da se šire širom sveta i kolonizuju Afriku, Aziju i Okeaniju, dok su aligatori i njihovi rođaci obično bili ograničeni na Ameriku.
