Inženjeri Univerziteta Njukasl izmislili su novi lepak koji obećava da će promeniti način na koji recikliramo. Njegova reverzibilna priroda znači da se može koristiti u različite svrhe, kao što su etikete na bocama, tako da se efikasno odvajaju, što ih čini lakšim za recikliranje. Etikete više neće morati da se šalju na deponiju.
Reverzibilni lepak, koji su razvili stručnjaci sa Tehničke škole Univerziteta u Njukaslu, je emulzija na bazi vode—boja—koja se spaja i može se razdvojiti vodom koja je kisela ili alkalna. Njihov rad je objavljen u Angevandte Chemie International Edition.
Lepak koristi polimere koji sadrže električni naboj kako bi emulziju održao stabilnom i zalepio se za različite površine. Kada se površina obložena pozitivno naelektrisanom emulzijom spoji sa površinom obloženom negativno naelektrisanom, dve komponente se lepe zajedno.
Međutim, ako je veza potopljena u vodu koja je ili blago kisela (pH 2, otprilike isti kao limunov sok) ili alkalna, ona ne uspeva. Ovo otvara mogućnosti za reciklažu, jer omogućava odvajanje na zahtev komponenti koje su dostigle kraj svog radnog veka.
Prvi autor rada, dr Adriana Sijera-Romero, istraživač saradnik na Fakultetu inženjerskih nauka, rekla je: „Radili smo sa kompanijom za upravljanje otpadom, Biffa, i pokazali smo da se sa našim lepkom, propilenska etiketa zalepila za PET flaša se može ukloniti vodom za pranje u njihovom postrojenju za reciklažu. Iako se boce mogu reciklirati, ove etikete se obično šalju na deponiju, tako da znamo da naša tehnologija zaista može napraviti razliku. Biće mnogo drugih industrija u kojima naš lepak može biti korišćeni i radujemo se saradnji sa drugim kompanijama.“
Lepak je zasnovan na trenutnim industrijskim procesima – onima za pravljenje boje – i razvijen je od jeftinih materijala tako da se lako može povećati. Pošto je na bazi vode, nema isparljive organske rastvarače koji se koriste u mnogim komercijalnim lepkovima, ali za razliku od drugih lepkova na bazi vode, izlaganje vlažnim sredinama ne uzrokuje kvar veze. Tim je pokazao da je njegov rok trajanja na sobnoj temperaturi najmanje godinu dana, tako da je i sam po sebi stabilan.
Lepak je usmeren na plastične površine, ali može da se vezuje i za druge površine. Plastika je tamo gde se većina primena očekuje, a posebno je efikasna na površinama koje se koriste u industriji ambalaže kao što su polipropilen i polietilen, koje su nedostupne mnogim lepkovima. Ciljane industrije uključuju reciklažu boca, ali bi se rad mogao primeniti i na druge oblasti pakovanja, kao i na reciklažu automobilskih delova ili u elektronici.
Vodeći istraživač na projektu, profesor Mark Geoghegan, profesor inženjerskih materijala, dodao je: „Prvi put sam pomislio da se naelektrisani polimeri mogu koristiti za reverzibilnu adheziju još 1999. Tada je ovo bilo istraživanje plavog neba i veoma je uzbudljivo za vidimo da sada imamo lepak zasnovan na ovim principima.“
Dr Katarina Novaković, čitalac u polimernom inženjerstvu i koistraživalac na projektu, rekla je: „Kompanije postavljaju sve ambicioznije net nulte ciljeve. Naš lepak će im pomoći da to postignu.
„Univerzitet Njukasl ima odličan rekord u održivosti. To je ugrađeno u naše nastavne planove i programe, na primer, ja sam uključen u podučavanje naših studenata o reciklaži boca i oni zaista uživaju u ovom primeru iz stvarnog života. Sjajno je što imamo lepak koji može unaprediti industrijske procese u ovim oblastima“.
