Skoro pet puta više ljudi će verovatno umreti od ekstremnih vrućina u narednim decenijama, upozorio je u sredu međunarodni tim stručnjaka, dodajući da je bez akcije na klimatske promene „zdravlje čovečanstva u velikoj opasnosti“.
Smrtonosna toplota bila je samo jedan od mnogih načina na koje sve veća upotreba fosilnih goriva u svetu ugrožava ljudsko zdravlje, prema The Lancet Countdown, velikoj godišnjoj proceni koju sprovode vodeći istraživači i institucije.
Češće suše dovešće milione ljudi u opasnost od gladovanja, komarci koji se šire dalje nego ikada ranije će sa sobom poneti zarazne bolesti, a zdravstveni sistemi će se boriti da se nose sa teretom, upozorili su istraživači.
Strašna procena dolazi tokom onoga što se očekuje da će biti najtoplija godina u ljudskoj istoriji — upravo prošle nedelje, evropski klimatski monitor je objavio da je prošli mesec bio najtopliji oktobar u istoriji.
Takođe dolazi uoči klimatskih pregovora COP28 u Dubaiju kasnije ovog meseca, koji će po prvi put biti domaćin „dana zdravlja“ 3. decembra, dok stručnjaci pokušavaju da osvetle uticaj globalnog zagrevanja na zdravlje.
Uprkos sve većim pozivima na globalnu akciju, emisije ugljenika koje se odnose na energiju dostigle su nove maksimume prošle godine, navodi se u izveštaju The Lancet Countdovn, izdvajajući još uvek ogromne vladine subvencije i investicije privatnih banaka u fosilna goriva koja greju planetu.
Prošle godine su ljudi širom sveta bili izloženi u proseku 86 dana temperaturama opasnim po život, prema studiji The Lancet Countdovn. Oko 60 odsto tih dana bilo je više nego dvostruko verovatnije zbog klimatskih promena, navodi se u saopštenju.
Broj ljudi starijih od 65 godina koji su umrli od vrućine porastao je za 85 odsto od 1991-2000 do 2013-2022, dodaje se.
„Međutim, ovi uticaji koje danas vidimo mogli bi biti samo rani simptom veoma opasne budućnosti“, rekla je novinarima izvršna direktorka Lancet Countdovn-a Marina Romanelo.
Prema scenariju u kojem se svet zagreje za dva stepena Celzijusa do kraja veka — trenutno je na putu za 2,7 stepeni Celzijusa — predviđa se da će se godišnji smrtni slučajevi uzrokovani toplotom povećati za 370 procenata do 2050. To označava povećanje od 4,7 puta.
Prema projekcijama, oko 520 miliona ljudi više će doživeti umerenu ili tešku nesigurnost hrane do sredine veka.
A zarazne bolesti koje prenose komarci nastaviće da se šire u nova područja. Prema studiji, prenos denga groznice bi se povećao za 36 odsto pod scenarijom zagrevanja od 2 stepena Celzijusa.
U međuvremenu, više od četvrtine gradova koje su istraživali istraživači reklo je da su zabrinuti da će klimatske promene preplaviti njihovu sposobnost da se nose.
„Suočavamo se sa krizom povrh krize“, rekla je Džordžijana Gordon-Stračan iz kompanije Lancet Countdovn, čija je domovina Jamajka trenutno usred izbijanja denga groznice.
„Ljudi koji žive u siromašnijim zemljama, koji su često najmanje odgovorni za emisije gasova staklene bašte, snose najveći teret zdravstvenih uticaja, ali su najmanje u mogućnosti da pristupe finansiranju i tehničkim kapacitetima da se prilagode smrtonosnim olujama, rastućem moru i sušama koje su uvele. pogoršano globalnim zagrevanjem“, rekla je ona.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres odgovorio je na izveštaj rekavši da „čovječanstvo gleda u bure nepodnošljive budućnosti“.
„Već vidimo ljudsku katastrofu koja se odvija sa zdravljem i sredstvima za život milijardi širom sveta ugroženih rekordnom toplotom, sušama bez useva, povećanjem nivoa gladi, rastućim izbijanjem zaraznih bolesti i smrtonosnim olujama i poplavama“, rekao je on. u saopštenju.
Dan Mičel, predsedavajući za klimatske opasnosti na britanskom Univerzitetu u Bristolu, požalio se da „već katastrofalna“ zdravstvena upozorenja o klimatskim promenama „nisu uspela da ubede svetske vlade da smanje emisije ugljenika dovoljno da izbegnu prvi cilj Pariskog sporazuma od 1,5 C“.
UN su u utorak upozorile da će trenutna obećanja zemalja smanjiti globalnu emisiju ugljenika za samo dva procenta do 2030. u odnosu na nivoe iz 2019. – daleko od pada od 43 procenta potrebnog da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa.
Romanelo je upozorio da ako se ne postigne veći napredak u pogledu emisija, onda „sve veći naglasak na zdravlju u pregovorima o klimatskim promenama rizikuje da budu samo prazne reči“.
