U oktobru mesecu, časopis Priroda objavio je rad pod nazivom „Teorija sklopa objašnjava i kvantifikuje selekciju i evoluciju“, čime je pokrenuo žustre reakcije među naučnicima. Rad, čiji su autori Li Kronin sa Univerziteta u Glazgovu i Sara Voker sa Univerziteta u Arizoni, tvrdi da pruža „interfejs između fizike i biologije“ i pokušava da objasni kako složeni biološki oblici evoluiraju.
Dok su naslovi u medijima opisivali teoriju kao „smelu novu paradigmu koja bi mogla da ujedini fiziku i evoluciju“, reakcije naučnika su bile podeljene. Dok je jedan evolucioni biolog izrazio konfuziju tvrdeći da nakon višestrukog čitanja rada i dalje nema jasnoće o njegovoj suštini, drugi su se pitali zašto je uopšte bilo potrebno pokušavati „ujediniti“ dve različite discipline.
Teorija sklopa pokušava da premosti jaz između biologije i fizike, tvrdeći da postoje „otvoreni oblici“ koji se mogu razumeti samo kroz novi pristup kvantifikaciji selekcije. Međutim, kritičari su istakli da je ova teorija, koja je razvijena u kontekstu prepoznavanja znakova života na vanzemaljskim planetama, suvišna u aktuelnom biološkom okruženju.
Neki smatraju da teorija sklopa pokušava rešiti problem koji nije postojao u prvi plani, dok drugi ukazuju na sličnosti njenih argumenata sa kreacionističkim stavovima. Dok je Kronin objasnio da je teorija sklopa razvijena kako bi se prepoznali znakovi života na vanzemaljskim planetama, skeptici tvrde da njeni koncepti ne doprinose aktuelnim biološkim razumevanjima.
Uprkos kontroverzi i podeljenim mišljenjima, teorija sklopa izazvala je živu raspravu unutar naučne zajednice, postavljajući pitanje da li je ovakav pokušaj „ujedinjenja“ naučnih disciplina koristan ili suvišan.