Novi izveštaj u je osvetlio izazov nivoa zagađenja vazduha u Africi i zašto je potrebna međunarodna akcija za borbu protiv toga.
Tokom poslednjih 50 godina afričke nacije su patile od brzog pogoršanja kvaliteta vazduha, zbog čega su njihovi gradovi među najzagađenijima na svetu. Nivoi koncentracije čestica su sada za pet do 10 nivoa veći od onih koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, a predviđa se da će se situacija pogoršati kako populacija raste i industrijalizacija se ubrzava.
Međutim, premalo je urađeno u borbi protiv opasnog kvaliteta vazduha sa samo 0,01% globalnog finansiranja zagađenja vazduha koji se trenutno troši u Africi.
Nova perspektiva sa Univerziteta u Birmingemu, Univerziteta u Kembridžu, Imperijal koledža u Londonu, Univerziteta Jugoistočne Kenije i Afričkog centra za čist vazduh, objavljena (7. novembra) u Nature Geoscience, tvrdi da rešavanje ovog pitanja zahteva kolektivne napore afričkih zemalja. , regionalno prilagođena rešenja i globalna saradnja.
Francis Pope, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu u Birmingemu i jedan od koautora, rekao je: „Sagorevanje goriva od biomase za kuvanje, grejanje i osvetljenje, eksploataciju sirove nafte i industriju vađenja uglja, kao i stara vozila koja se otpremaju iz Evrope su svi uzroci lošeg kvaliteta vazduha u afričkim zemljama.“
„Ovaj opasan vazduh može da izazove složene i ponekad smrtonosne zdravstvene probleme za one koji ga udišu. Ako ovo nije bio dovoljan razlog da se pozabavimo ovim problemom, zagađenje vazduha u Africi nije samo problem za ljude koji žive na kontinentu, već i za širom sveta, ograničavajući sposobnost ispunjavanja globalnih klimatskih ciljeva i borbe protiv klimatske vanredne situacije.“
Višestruki napori su uloženi tokom godina da se uhvati u koštac sa zagađenjem vazduha, kao što je potpisivanje Deklaracije o čistom vazduhu C40 od strane 10 velikih afričkih gradova. Inicijative za praćenje nivoa zagađenja vazduha i prikupljanje preko potrebnih podataka takođe su počele da dobijaju zamah.
Ali ima još mnogo toga da se uradi. Istraživači tvrde da regionalni i međunarodni napori moraju biti koordinisani kako bi se postigla stvarna promena i iskoristilo postojeće znanje o kontroli i smanjenju zagađenja vazduha.
Koautor članka, dr Gabrijel Okelo, sa Instituta za liderstvo u održivosti Univerziteta u Kembridžu i Afričkog centra za čist vazduh, rekao je: „Zagađenje vazduha je složeno i višestruko sa različitim izvorima i obrascima u društvu. zahteva ambicioznije, saradničke i participativne pristupe usredsređene na uključivanje zainteresovanih strana u politiku, akademsku zajednicu, poslovanje, zajednice u zajedničkom dizajnu i koproduciranju intervencija specifičnih za kontekst.“
„Ovo bi trebalo da bude katalizovano povećanim ulaganjem u intervencije koje se bave zagađenjem vazduha. Afrika ima priliku da iskoristi rastuću političku volju i iskoristi mladu populaciju kako bi ubrzala akciju prema pet širokih predloga u našem listu.“
Dr Andriannah Mbandi, sa Univerziteta Jugoistočne Kenije i koautor članka, rekla je: „Teret zagađenja vazduha nepravedno leži na siromašnijoj populaciji, ženama i deci, jer se oni najverovatnije suočavaju sa većom izloženošću zagađivačima i najverovatnije doživljavaju više uticaja. Dakle, akcije čistog vazduha će donekle pomoći u ispravljanju nekih od ovih nejednakosti u Africi, pored koristi za zdravlje i životnu sredinu.“
Profesor Pope zaključuje: „Ne postoji ‘jedinstveno rešenje za sve'“ za probleme kvaliteta vazduha u Africi, i svaki region i stanovništvo imaće svoje specifične izazove koje treba da prevaziđu. Ali proaktivnost i preduzimanje ovih pet akcija smanjiće nivoi zagađenja vazduha, što znači zdravije ljude i zdraviju planetu.“
