Antarktička ozonska rupa iz 2023. dostigla je maksimalnu veličinu 21. septembra, prema godišnjim satelitskim i balonskim merenjima koje su izvršile NASA i NOAA. Na 10 miliona kvadratnih milja, ili 26 miliona kvadratnih kilometara, rupa je rangirana kao 12. najveća jednodnevna ozonska rupa od 1979. godine.
Tokom vrhunca sezone uništavanja ozonskog omotača od 7. septembra do 13. oktobra, rupa je ove godine u proseku iznosila 8,9 miliona kvadratnih milja (23,1 milion kvadratnih kilometara), otprilike veličine Severne Amerike, što je čini 16. po veličini u ovom periodu.
„To je veoma skromna ozonska rupa“, rekao je Pol Njuman, vođa NASA-inog istraživačkog tima za ozon i glavni naučnik za nauke o Zemlji u NASA-inom centru za svemirske letove Godard u Grinbeltu, Merilend. „Smanjenje nivoa jedinjenja hlora proizvedenih od strane ljudi, uz pomoć aktivnog antarktičkog stratosferskog vremena, neznatno je poboljšalo nivo ozona ove godine.
Ozonski omotač deluje kao Zemljina prirodna krema za sunčanje, jer ovaj deo stratosfere štiti našu planetu od štetnog sunčevog ultraljubičastog zračenja. Stanji ozonski omotač znači manju zaštitu od UV zraka, koji mogu izazvati opekotine od sunca, kataraktu i rak kože kod ljudi.
Svakog septembra ozonski omotač se stanji i formira „ozonsku rupu“ iznad antarktičkog kontinenta. Rupa nije potpuna praznina ozona; naučnici koriste termin „ozonska rupa” kao metaforu za oblast u kojoj koncentracije ozona iznad Antarktika padaju znatno ispod istorijskog praga od 220 Dobsonovih jedinica. Naučnici su prvi put prijavili dokaze o oštećenju ozona 1985. godine i pratili su nivoe ozona na Antarktiku svake godine od 1979. godine.
Do oštećenja antarktičkog ozona dolazi kada se hemikalije koje je napravio čovek i koje sadrže hlor i brom prvi put dospeju u stratosferu. Ove hemikalije se razgrađuju i oslobađaju svoj hlor i brom da bi pokrenule hemijske reakcije koje uništavaju molekule ozona.
Hemikalije koje oštećuju ozonski omotač, uključujući hlorofluorougljenike (CFC), nekada su bile široko korišćene u aerosolnim sprejevima, penama, klima uređajima, sredstvima za suzbijanje požara i frižiderima. CFC, glavni gasovi koji oštećuju ozonski omotač, imaju atmosferski životni vek od 50 do preko 100 godina.
Montrealski protokol iz 1987. godine i naknadni amandmani zabranili su proizvodnju CFC-a i drugih hemikalija koje uništavaju ozonski omotač širom sveta do 2010. Rezultirajuće smanjenje emisija dovelo je do pada hemikalija koje uništavaju ozon u atmosferi i znakova oporavka stratosferskog ozona.
NASA i NOAA istraživači prate ozonski omotač iznad pola i globalno koristeći instrumente na NASA-inim satelitima Aura, NOAA-NASA Suomi NPP i NOAA-20. Aura-in mikrotalasni sonder takođe procenjuje nivoe hlora koji uništava ozon.
Naučnici takođe prate prosečnu količinu iscrpljivanja merenjem koncentracije ozona unutar rupe. U Osnovnoj atmosferskoj opservatoriji NOAA na južnom polu, naučnici mere debljinu sloja oslobađanjem vremenskih balona koji nose ozonsonde i vršenjem merenja na zemlji pomoću Dobsonovog spektrofotometra.
NOAA-ina merenja su pokazala nisku vrednost od 111 Dobsonovih jedinica (DU) iznad Južnog pola 3. oktobra. NASA-ina merenja, usrednjena na širem području, zabeležila su najnižu vrednost od 99 DU na isti datum. Godine 1979. prosečna koncentracija iznad Antarktika bila je 225 DU. Zasluge: NASA-in centar za svemirske letove Godard / Kathleen Gaeta
„Iako ukupan ozon u stubu nikada nije nula, u većini godina obično ćemo videti nula ozona na nekim visinama u stratosferi iznad Južnog pola“, rekao je NOAA istraživač-hemičar Brajan Džonson, vođa projekta grupe za ozonsku sondu Globalne laboratorije za praćenje. „Ove godine smo primetili smanjenje od oko 95% gde često vidimo skoro 100% gubitak ozona unutar stratosfere.“
Vulkan Hunga Tonga-Hunga Ha’apai — koji je nasilno eruptirao u januaru 2022. i izbacio ogroman oblak vodene pare u stratosferu — verovatno je doprineo ovogodišnjem uništavanju ozona. Ta vodena para je verovatno pojačala reakcije uništavanja ozona nad Antarktikom početkom sezone.
„Da se Hunga Tonga nije ugasila, ozonska rupa bi ove godine verovatno bila manja“, rekao je Njumen. „Znamo da je erupcija ušla u stratosferu Antarktika, ali još ne možemo kvantifikovati njen uticaj na ozonsku rupu.
Pogledajte najnoviji status ozonskog omotača iznad Antarktika pomoću NASA-inog ozonskog sata.