Stručnjaci za matematiku razvili su nove načine da obezbede dodatne dokaze za globalno zagrevanje izazvano ljudima i predvide koliko je Zemlja blizu dostizanja opasnih klimatskih prelomnih tačaka.
Prelomne tačke nastaju kada se nagomilaju mnoge male promene u klimi koje stvaraju iznenadnu, veliku promenu. Prelazak ovih pragova dovodi do ubrzanog zagrevanja i ekstremnih vremenskih pojava.
Na primer, u godinama koje dolaze, Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC) je u opasnosti od kolapsa. AMOC je transportni sistem okeanskih struja koji donosi toplu vodu u severni Atlantik i pomaže u regulisanju temperatura u Evropi i Severnoj Americi. Ako se sruši, regionalna i globalna klima bi mogla postati nestalnija.
U julu 2023., studija je sugerisala da bi AMOC mogao da se sruši bilo kada između 2025. i 2095. Još jedna nedavna studija, iz oktobra 2023, ukazuje da smo u opasnoj blizini kolapsa grenlandskog ledenog pokrivača, ali sa izvesnom nadom da ćemo to izbeći ako preduzete odgovarajuće mere.
Sada, studija kombinuje matematiku i fiziku za proučavanje klimatskih promena na vremenskim skalama. To će pomoći naučnicima da preciziraju svoja predviđanja kolapsa AMOC-a, kao i da shvate blizinu raznih drugih klimatskih prekretnica.
Vodeći autor profesor Valerio Lucarini, profesor statističke mehanike na Univerzitetu u Readingu, rekao je: „Naša studija pruža akademicima i kreatorima politike rigorozne matematičke alate potrebne za razumevanje i predviđanje klimatskih promena, a posebno za otkrivanje i izbegavanje klimatskih prekretnica koje su posledica ljudskih Daje nam jedinstvenu perspektivu koja povezuje klimatsku varijabilnost i klimatske promene Naš pristup omogućava da se neprimetno proučavaju postepene klimatske promene i prelomne tačke.
„Sada imamo snažan okvir za hvatanje bogatstva klimatske dinamike u vremenskim razmacima. Nalazi pružaju alate za prikupljanje dodatnih dokaza za globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom.“
Rad će značajno unaprediti razvoj klimatskih modela i teorija za generisanje preciznijih predviđanja klimatskih promena i procenu blizine prelomne tačke, pomažući da se informišu politike ublažavanja i strategije prilagođavanja klimi.
Istraživanje je kritički istražilo pristup stohastičkog modeliranja dobitnika Nobelove nagrade za fiziku Klausa Haselmana za 2021. godinu, koji je revolucionirao analizu klimatskih promjena. Nova studija je rafinisala Haselmanove tehnike koristeći nedavne alate razvijene u okviru matematičke i fizičke naučne literature.
Naučnici su primetili kako njihova metodologija omogućava bolje razumevanje približavanja kolapsa AMOC-a. Zapažanja pokazuju da AMOC slabi.