Svake godine ljudi širom sveta pojedu preko 100 milijardi banana, od kojih je većina vrsta koja se zove Kavendiš. Ali možda ne zadugo.
Gljivična bolest preti da zbriše Kavendiš banane sa lica Zemlje. Neki naučnici genetski modifikuju voće da bi bilo otpornije na bolesti.
Ali najbolje rešenje za problem, tvrde neki, jeste da farmeri u potpunosti revidiraju proizvodnju banana i potpuno prestanu da uzgajaju samo jednu vrstu voća.
Postoji preko 1.000 vrsta banana, ali oko 47% koje ljudi jedu su banane Kevendiš (Musa acuminata).
Kavendiš dominira globalnim tržištem banana iz nekoliko razloga. Prvo, otporan je na neke od glavnih bolesti koje ubijaju banane; drugo, ima dug vek trajanja; i treće, farmeri obično mogu uzgajati više Kavendiš banana od drugih sorti na istoj količini zemlje.
„Zbog svih ovih razloga, Kevendiš postaje veoma praktičan proizvod“, rekao je za Insajder novinar Dan Kopel, autor knjige „Banana: Sudbina voća koje je promenilo svet“.
Ali Kevendiš je pod pretnjom gljivice koja inficira biljku. Infekcija se zove Panamska bolest (Fusarium vilt) tropska rasa 4.
TR4 infekcija počinje u korenu drveta banane, a zatim se širi, na kraju onemogućujući biljci sposobnost da apsorbuje vodu ili sprovodi fotosintezu. Na kraju, drvo umire kao rezultat.
Ono što se dešava sa Kavendiš bananama ranije se dogodilo drugoj popularnoj sorti banana pod nazivom Gros Michel.
Gros Mišel je bila „glavna izvozna banana u prvoj polovini prošlog veka“, rekao je za Insajder Džejms Dejl, profesor i vođa programa biotehnologije banana na Tehnološkom univerzitetu u Kvinslendu.
Ali prethodnik TR4, nazvan tropska rasa 1, počeo je da zarazi banane 1876. Do 1950-ih, potpuno je desetkovao farme Gros Michel, primoravajući proizvođače banana širom sveta da traže novu sortu.
U narednim godinama, „Kavendiš je postao vodeća izvozna banana zamenivši Gros Mičela jer je bila imuna na TR1“, dodao je Dejl.
1997. godine naučnici su otkrili novi soj (TR4) u blizini Darvina, Australija, koji je zarazio Kevendiš. Do 2015. proširila se na farme banana u Kvinslendu, najvećoj državi u Australiji koja proizvodi banane.
„Od tada se proširio na Indiju i Kinu, najveće svetske proizvođače banana. Takođe se proširio na Bliski istok i Afriku, a nedavno je pronađen i u Južnoj Americi“, rekao je Dejl za Insajder.
Neki patolozi biljaka ne veruju da će Kavendiš banana dočekati istu sudbinu kao Gros Michel.
„Bolest se kreće sporo, tako da imamo najmanje deceniju pre nego što uticaj bude drastičan“, rekao je Dejl.
Takođe, mnogi naučnici rade na Kavendišu otpornom na TR4 ili otpornoj zameni za Kavendiš.
Na primer, Dale i njegove kolege razvili su genetski modifikovani Kavendiš nazvan KCAV-4, za koji su rekli da je veoma otporan na TR4.
Druga istraživačka grupa koju predvode naučnici sa Univerziteta u Kembridžu istražuje kalemljenje kao moguće rešenje. Kalemljenje tkiva sa jedne biljke na drugu može promeniti određene karakteristike te biljke, kao što je učiniti je otpornijom na bolesti, prema Univerzitetu u Kembridžu.
Drugi tim na Tajvanskom institutu za istraživanje banana pokušava oblik prirodne selekcije. Tim uzima sadnice Kevendiša i izlaže ih TR4. Mali deo sadnica koji se najbolje pokažu onda ide na dodatne eksperimente kako bi na kraju pomogao da Kavendiš evoluira da postane otporan na TR4, bez genetskih modifikacija.
„Sa sigurnošću bih rekao da će biti rešenja pre nego što izvozno tržište za Kevendiš bude ozbiljno pogođeno“, dodao je Dejl.
Ali neki stručnjaci za banane tvrde da takva rešenja neće funkcionisati dugoročno.
„Tačno je da postoji određeni otpor, ali rekao bih trenutno, niko nije ni blizu rešavanja problema“, rekao je Koepel za Insajder, dodajući: „Odgovor će biti kraj monokulture. Odgovor je raznolikost. “
On sugeriše da je zamena sadašnje sorte banane novom sortom otpornom na bolesti kratkoročno rešenje jer gljive takođe mogu da iznesu novi i snažniji soj u budućnosti.
Pravo rešenje je masovna proizvodnja i prodaja više od jedne sorte banana, jer što su banane genetski raznovrsnije, manja je verovatnoća da će biti podložne bolestima, rekao je on.
Osim toga, to bi takođe smanjilo zavisnost ljudi od jedne vrste banane.
„Jabuke su veliki primer ovoga. Danas ako odem u bilo koji supermarket u SAD, naći ću između pet i 30 sorti jabuka“, rekao je Koepel. „Uzgajivači jabuka su poludeli pokušavajući da uvedu nove sorte prirodnim putem, kao i hibridizacijom i genetskom modifikacijom.
Ovo smanjuje rizik od bolesti, nudi veću raznolikost kupcima, a kao rezultat toga, „uzgajivači jabuka i dalje zarađuju mnogo više novca zbog toga“, rekao je on.
Problem sa bananama, rekao je Koeppel, je u tome što ima mnogo manje sorti i sve su jeftine.
„Ako dodate raznovrsnost, investicija će se vrlo brzo isplatiti jer će odjednom neki ljudi platiti 4 dolara po funti za određene banane“, rekao je Koepel za Insajder.
Dejl, s druge strane, nije tako siguran. „Cena je pokretač“ prodaje banana u njegovoj zemlji, Australiji. Dodao je: „Većina ljudi će kupiti Kavendiš jer je jeftin.“
Uvođenje šireg spektra banana ne samo da bi povećalo troškove, već bi takođe zahtevalo veliku reviziju načina na koji transportujemo banane – pošto ih ne možete samo dugo čuvati u zamrzivačima kao jabuke, rekao je Dejl.
„Izvozno tržište zavisi od berbe Kavendiš zelene, a zatim izazivanja zrenja gasom etilena. To se radi tokom transporta i veoma je strogo kontrolisano i prilagođeno Kavendišu“, rekao je Dejl, dodajući: „Ako je bilo više vrsta banana koje se izvoze onda je je verovatno da će svakom biti potrebni specifični definisani uslovi zrenja. I naravno cena bi porasla.“
Čini se da za sada ne postoji jedinstveno rešenje za problem koji funkcioniše. Možda će se istorija ponoviti i Kevendiš više neće biti banana izbora u bliskoj budućnosti.