Istraživanje koje je vodio Osner Medical Center, Louisiana, nije pronašlo značajne razlike u efikasnosti ili bezbednosnim ishodima između aspirina obloženog enteričkom i neobloženom aspirinom kod pacijenata sa aterosklerotskom kardiovaskularnom bolešću.
U svom radu „Efektivnost i bezbednost aspirina obloženog enteričnim premazom naspram neobloženog aspirina kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima“, objavljenom u JAMA Cardiologi, istraživači su analizirali bezbednosne ishode u kohorti od 10.678 učesnika kako bi videli koja formulacija aspirina je pogodnija za pacijente sa aterosklerotična kardiovaskularna bolest.
Mešavina polimera, plastifikatora i rastvarača čini enteričku prevlaku na nekim farmaceutskim pilulama. Obloga je dizajnirana da zaštiti aktivne sastojke u piluli od kiselih uslova i enzimske degradacije dok netaknute prolaze kroz želudac, da bi se kasnije apsorbovali u tankom crevu. Ovo može biti korisna strategija za sprečavanje razgradnje leka od strane želuca ili kao način da se stomak zaštiti od neželjenih efekata leka.
Među 10.678 učesnika, 69% je uzimalo aspirin obložen enteričkim premazom, a 31% je uzimalo aspirin bez njega. Nije bilo značajne razlike u efikasnosti (npr. infarkt miokarda, moždani udar ili smrt) između grupa aspirina obloženih enteričkom i neobloženom aspirinom niti značajne razlike u bezbednosnim ishodima, uključujući velika krvarenja. Nivo doze nije značajno uticao na ishode ni u jednoj grupi formulacija.
Aspirin se često uzima kao tretman i prevencija kardiovaskularnih bolesti. Kod aspirina, enterička obloga je primenjena u pokušaju da se nadoknadi potencijalna šteta koju izloženost aspirinu izaziva na sluzokoži želuca, doprinoseći eroziji, čirevima i krvarenju.
Sadašnja studija se zasniva na prethodnim studijama koje ne nalaze zaštitnu prednost za enterične obloge na aspirinu, nagoveštavajući poseban mehanizam uključen u asocijacije sa krvarenjem koje nemaju nikakve veze sa direktnim izlaganjem.
Na osnovu prethodnih studija, jedan od potencijalnih nedostataka aspirina obloženog enteričkom bojom je to što se može teže apsorbovati u krvotok. Dok se neobložen aspirin brzo rastvara u želucu, obložena verzija se polako oslobađa u crevima dok se premaz rastvara u okruženju sa višim pH.
Sadašnja studija nije pronašla značajne razlike u ishodima pacijenata, što sugeriše da je aspirin obložen enteričkom bojom bio jednako efikasan kao i neobložen.
Rezultati studije potvrđuju da nema dodatnog sigurnosnog pufera protiv stomačnog krvarenja i da nema smanjenja efikasnosti povezanog sa upotrebom aspirina obloženog enteričnim premazom.
Postoje dugotrajna pitanja, jer su neka prethodna klinička ispitivanja manjih razmera pokazala niz suprotstavljenih pozitivnih i negativnih rezultata enterično obloženog aspirina. Ove nedoslednosti prethodnih istraživanja mogu biti razlog zašto, uprkos snažnoj kohorti i nedostatku značajnih divergentnih rezultata, autori sugerišu da je potrebno više istraživanja da bi se potvrdili njihovi nalazi.