Indijske i kanadske diplomate nisu se direktno osvrnule na spor svojih zemalja zbog ubistva vođe separatista Sika, ali su iskosa istakle neke ključne tačke razgovora dok su se obraćale svetskim liderima na Generalnoj skupštini UN u utorak, piše AP.
Ministar spoljnih poslova Subramanjam Džajšankar rekao je da svet ne sme da „potvrdi da politička pogodnost određuje odgovore na terorizam, ekstremizam i nasilje“. Kanadski ambasador u Ujedinjenim nacijama Robert Rae je zauzvrat insistirao da „ne možemo sakriviti pravila odnosa između države radi političke svrsishodnosti“.
Odnosi između dve zemlje su narušeni nakon što je kanadski premijer Džastin Trudo prošle nedelje rekao da je Indija možda bila umešana u junsko ubistvo kanadskog državljanina u predgrađu Vankuvera.
Kanada tek treba da pruži bilo kakve javne dokaze koji bi podržali tvrdnju o ubistvu Hardipa Singa Nidžara (45). Ubijen od strane maskiranih naoružanih ljudi, Nidžar je bio lider u onome što je ostalo od nekada snažnog pokreta za stvaranje nezavisne domovine Sika, poznatog kao Kalistan , a Indija ga je proglasila teroristom.
Indijsko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je te optužbe kao „apsurdne“ i optužilo Kanadu da pruža utočište „teroristima i ekstremistima“. To je takođe impliciralo da Trudeau pokušava da prikupi domaću podršku među dijasporom Sika.
„Ovakve nepotkrijepljene optužbe nastoje da pomere fokus sa halistanskih terorista i ekstremista, koji su dobili sklonište u Kanadi i koji nastavljaju da ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet Indije“, navodi se u saopštenju ministarstva prošle nedelje.
Indija je godinama optuživala Kanadu da daje slobodu separatistima Sika, uključujući Nidžara. Dok je aktivna pobuna okončana pre nekoliko decenija, vlada premijera Narendre Modija upozorila je da separatisti Sika pokušavaju da se vrate. Nju Delhi je izvršio pritisak na zemlje poput Kanade, gde Sikhi čine više od 2% stanovništva, da učine više da zaustave ponovno oživljavanje separatista.
Nakon što je Trudeau objavio svoju tvrdnju, Indija je suspendovala vize za Kanađane, bilo je proterivanja diplomata, a Otava je rekla da bi to moglo da smanji osoblje konzulata zbog zabrinutosti za bezbednost.
Ali spor se odvija u pozadini geopolitičkih prioriteta za obe zemlje. Kanada i druge zapadne zemlje nastoje da ojačaju veze sa Indijom kao način da se suprotstave kineskoj moći. Nekoliko dana nakon objavljivanja navoda o Nidžarovom ubistvu, Trudeau je rekao da Kanada „ne želi da provocira ili izazove probleme“.
A Indija, koja pokušava da pokaže svoj globalni status nakon plodnog preokreta na čelu Grupe od 20 industrijalizovanih nacija, nije viđena kao željna da iskoristi globalnu platformu UN-a da skrene pažnju na optužbe Kanade i proširi jaz koji je već zgrabio naslove širom sveta. Stručnjaci kažu da bi Indija verovatno radije tretirala ovo pitanje kao pitanje samo između dve uključene zemlje.
Indija takođe ima običaj, u UN, da svoje kritike drži prikrivenim.
Otuda u utorak razmena onoga što se može pročitati, najviše, kao suptilni potezi.
Džajšankarovo pominjanje „terorizma, ekstremizma i nasilja“ odrazilo je prošlonedeljnu retoriku njegovog ministarstva o kanadskim tvrdnjama. Ali to je takođe ličilo na česte pritužbe Indije na Pakistan. Nju Delhi optužuje svog suseda da sponzoriše terorizam naoružavajući i obučavajući pobunjenike koji se bore za nezavisnost Kašmira koji kontroliše Indija ili za njegovu integraciju u Pakistan. Islamabad to poriče.
Rejin komentar je u međuvremenu usledio nakon što je Trudo rekao novinarima u četvrtak da se Kanada zalaže za „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ i „vladavinu zakona“ u svom pristupu Nidžarovom ubistvu. Ali Rejine primedbe nisu imenovale nijednu naciju koja bi možda pokušavala da „izkrivi pravila“.
„Ali istina je: ako se ne pridržavamo pravila na koja smo se dogovorili, samo tkivo našeg otvorenog i našeg slobodnog društva može početi da se cepa“, rekla je Rej.
Primedbe su uvučene u govor koji se proširio na klimatske promene, imigraciju, rodnu ravnopravnost, probleme Haitija, ruski rat u Ukrajini i potrebu da međunarodna zajednica „stvori jedinstvo tamo gde postoji podela“.
„Moramo da pronađemo u sebi sposobnost da prepoznamo važnost prihvatanja razlika“, rekao je on. „I ako to možemo da uradimo, onda možemo da stvorimo Ujedinjene nacije koje će biti dostojne tog imena.
Džajšankar je nastojao da ukaže na težnje svoje zemlje na svetskoj sceni. Najmnogoljudnija nacija na svetu i sve mišićavija ekonomska sila, Indija se držala kao „glas globalnog juga“ i frustracija zemalja u razvoju iskrivljenim međunarodnim poretkom.
„Kada težimo da budemo vodeća sila, to nije za samouvećanje, već za preuzimanje veće odgovornosti i veće doprinose“, rekao je on. „Ciljevi koje smo sebi postavili učiniće nas drugačijima od svih onih čiji je uspon prethodio našem.”
