Sepsa, koja se kolokvijalno naziva i trovanjem krvi, je ozbiljno stanje. Nešto više od 3.000 ljudi umre sa dijagnozom sepse u norveškim bolnicama svake godine.
Međutim, sepsa zapravo uopšte nije trovanje. Stanje se javlja kada imuni sistem preterano reaguje na infekciju koju mogu izazvati bakterije, virusi, gljivice ili paraziti. Imuni sistem napada organe tela i pacijent razvija otkazivanje organa.
Nova studija od 300.000 primljenih u sepsu otkrila je da je ovo stanje rasprostranjenije nego što se ranije mislilo. Međutim, mnogo više pacijenata preživi, a povećanje slučajeva je uglavnom zbog toga što više ljudi stalno razvija sepsu, a ne umire kada je prvi put obole.
„Svake godine, 250 od 100.000 ljudi u Norveškoj prvi put razvije sepsu“, kaže Lise Tuset Gustad, istraživač na NTNU, Univerzitetu Nord i bolnici Levanger.
„To vidimo u prosečnim stopama prilagođenim uzrastu. Stope su ostale stabilne tokom perioda istraživanja, ali su veće nego što su pokazale prethodne studije“, kaže ona.
Istraživačka grupa NTNU-ovog Centralnog norveškog centra za istraživanje sepse je pogledala brojke za ceo period od 2008. do uključujući 2021. Članak o radu je sada objavljen u BMJ Open.
Istraživači su sproveli studiju nacionalnog registra, što znači da je kvalitet podataka veoma jak. Koliko su istraživači upoznati, ovo je prvi put da je sprovedena nacionalna studija o sepsi u tako dugom periodu, i koja uključuje sve pacijente koji su primljeni u bolnicu, a ne samo one kojima je potrebna intenzivna nega.
Pronašli su 317.705 hospitalizovanih zbog sepse u periodu od 2008. do uključivo 2021. godine. Ne manje od 222.832 pacijenata je prvi put primljeno u bolnicu sa sepsom.
Tuset Gustad je bio glavni akademski nadzornik Nine Vibeche Skei tokom njenog rada na doktorskoj diplomi. Skei je konsultant anesteziolog u bolnici Levanger.
„Ova studija pomaže da se razotkrije mit da je povećanje broja slučajeva sepse posledica veće svesti o stanju i samim tim povećanog izveštavanja. Udeo ljudi koji su prvi put razvili sepsu na 100.000 stanovnika ostao je stabilan od 2008. do i uključujući 2021.“, rekao je Skei, koji je prvi autor rada.
Studija je takođe otkrila da mnogo više ljudi preživi nego ranije.
„Tokom ovog perioda, stope mortaliteta u bolnicama su pale za ne manje od 43% za one koji su prvi put primljeni sa sepsom“, rekao je Skei.
„Ukupno, stope mortaliteta u bolnicama su smanjene za 1/3, bez obzira da li je pacijent prvi put imao sepsu ili je ranije imao. Uzrok pada mortaliteta mogla bi biti povećana svest o stanje i ažurirane smernice za lečenje“, kaže Skei.
Tokom prve dve godine COVID-19, smanjio se broj bolničkih prijema sa prvom sepsom. Istraživači veruju da je to možda bilo zbog socijalnog distanciranja, što je rezultiralo manjim brojem infekcija u ukupnoj populaciji.
„Takođe smo otkrili da je manje ljudi starijih od 70 godina primljeno u bolnicu sa sepsom. To je možda bilo zbog velikog pritiska na bolnice i potrebe da se određuju prioritetne grupe pacijenata. Ovi prioriteti su doveli do toga da mnogi ljudi starijih od 70 godina od 70 koji nisu primljeni u bolnicu u poređenju sa običnom godinom“, kaže Tuset Gustad.
„Stope smrtnosti od sepse u bolnicama porasle su tokom pandemije“, kaže Skei, posebno 2021.
COVID-19 je učinio sve više ljudi da infekcije mogu dovesti do otkazivanja organa. Mnogi ljudi su bili uplašeni slikama pacijenata na respiratorima u jedinicama intenzivne nege, prvo u Vuhanu, kasnije u Italiji i na kraju u Norveškoj. Infekcije, bakterijske i virusne, mogu dovesti do otkazivanja organa kod nekih pacijenata.
To je zato što imuni sistem može razviti preterani odgovor na infekcije kod određenih pacijenata. Pacijenti tada mogu razviti sepsu, što je infekcija sa otkazom organa.
„COVID-19 je stavio sepsu na mapu. Bilo je malo svesti o sepsi izazvanoj virusnim infekcijama pre pandemije. Virus SARS-CoV-2 je doveo do povećane svesti o sepsi izazvanoj virusom posebno, i sepsi uopšte“, Skei kaže.
„Tokom 2020. i 2021. godine primljeno je 30.000 ljudi sa sepsom, od kojih je 2.845 primljeno sa sepsom COVID-19. To je oko 10%“, kaže Skei.
Skoro 90% onih sa sepsom po prvi put razvilo je sepsu iz razloga koji nisu COVID-19, uključujući i tokom pandemije.
„Međutim, veći procenat onih koji su prvi put razvili sepsu zbog COVID-19 je umro“, rekao je Skei.
Brojke takođe pokazuju da više ljudi nego ranije razvija ponovljene napade sepse.
„Prijemi u bolnice sa ponavljanom sepsom su se povećali tokom perioda. Povećanje je prvenstveno zbog udvostručenja epizoda sepse koje se ponavljaju među pacijentima starijim od 60 godina“, kaže Skei.
Kod ljudi starijih od 80 godina, ponavljajuća sepsa se više nego peterostruko povećala u 2021. u odnosu na 2008.
„Uzrok je verovatno to što smo postali bolji u lečenju drugih zdravstvenih stanja kao što je rak i što živimo duže. Pacijenti sa oslabljenim imunološkim sistemom i stariji su podložniji sepsi koja se javlja prvi put i koja se ponavlja“, rekao je Skei.
Rezultati su stoga u suprotnosti sa onim što su mnogi profesionalci ranije verovali. Smatrali su da je do porasta slučajeva sepse došlo zbog izmenjenih propisa za kodiranje dijagnoza sepse. Ali to nije slučaj.
„Koristili smo iste kodove za sepsu tokom čitavog perioda istraživanja, tako da znamo da su to stvarne promene“, rekao je Tuset Gustad.
Rezultati su verovatno jedinstveni i na globalnom nivou i u Norveškoj. Prethodne norveške studije su stare, najnoviji korišćeni podaci iz 2011. i 2012. godine i pokazuju trendove preživljavanja sepse u periodu od samo dve godine. Ova studija, s druge strane, razmatra trendove sepse tokom perioda od 14 godina.
„Mogućnost da se napravi razlika između sepse koja se prvi put javlja i koja se ponavlja je jedinstvena na globalnom nivou i to je zahvaljujući odličnim medicinskim registrima u Norveškoj“, rekao je Tuset Gustad.
„Naši rezultati bi trebalo da imaju implikacije na kliničare i političare — i na planere zdravstvene politike. Teret sepse je veći nego što su istraživačke zajednice mislile. Međutim, posebno moramo da usmerimo našu pažnju na veliki porast pacijenata koji razvijaju ponavljajuću sepsu i identifikovati preventivne mere za ovu grupu pacijenata“, rekao je Skei.
„Planeri zdravstvene politike treba da uzmu ove rezultate u obzir. Moramo da uložimo napore da sprečimo ponovnu sepsu“, rekao je Tuset Gustad.
