Skoro jedna od tri osobe izložene SARS-CoV2 je zaražena, a čak dve od pet sa varijantom omikrona. U slučaju imuniteta — dobijenog vakcinacijom, infekcijom ili kombinacijom ova dva — ova stopa pada na jedan od 10. Međutim, imunitet nestaje u roku od nekoliko meseci, potvrđuje tim sa Univerziteta u Ženevi (UNIGE) i Univerzitetskih bolnica u Ženevi (HUG), nakon ponovnog pregleda epidemioloških podataka prikupljenih u Ženevi.
Dok se čini da je zaštita nakon infekcije nešto veća nego nakon vakcinacije—iako postoji rizik od potencijalno teških simptoma—vakcinacija smanjuje zaraznost pacijenata tokom dužeg perioda. Kako broj slučajeva ponovo raste, filtriranje vazduha, ventilacija i nošenje maski u blizini ugroženih ljudi izgledaju kao neophodne mere. Ovi rezultati su objavljeni u časopisu Nature Communications.
Imunitet – sposobnost tela da se brani od patogena, ovde SARS-CoV2 – može se dati vakcinacijom, infekcijom ili kombinacijom ova dva. Vakcina deluje na dva načina na širenje virusa. Sprečava ljude da se zaraze virusom, ali i da se, u slučaju infekcije, prenesu na one oko vas.
„Naš cilj je bio da procenimo stopu sekundarnog napada SARS-CoV2, odnosno udeo zaraženih među kontaktima sa bolesnom osobom, da vidimo uticaj imuniteta na prenošenje i da identifikujemo kako se ovaj efekat deli između smanjene zaraznosti i zaštita od infekcije“, objašnjava Delphine Courvoisier, docent na Katedri za medicinu Medicinskog fakulteta UNIGE, epidemiolog na Odjelu za kvalitet zdravstvene zaštite HUG-a i delegat HUG-a kao šef jedinice za podatke u Kantonalnoj medicinskoj službi, koji je rukovodio ovim rad.
Analizirani su podaci o više od 50.000 slučajeva i 110.000 kontakata zabilježenih u kantonu Ženeva u periodu od juna 2020. do marta 2022. godine. Ove brojke čine veoma sveobuhvatnu bazu podataka, kako u pogledu broja slučajeva tako iu pogledu opsega informacija: životna površina, starost, težina, vrsta simptoma, status vakcinacije, datumi vakcinacije i/ili infekcije.
„Ova studija se ne fokusira na biološke uzorke, već na rezultate testova i praćenje kontakata koje su prijavili ljudi koji su bili pozitivni na COVID-19“, objašnjava Denis Mongin, naučni saradnik na Katedri za medicinu na Medicinskom fakultetu UNIGE, statističar u HUG-u i delegirani stručnjak za obradu podataka. „Međutim, količina podataka koja nam je dostupna znači da možemo da izvršimo detaljnu analizu i prilagodimo parametre kako bismo izbegli bilo kakvu pristrasnost.
U proseku, osoba je zarazila nešto više od tri od 10 svojih kontakata, uglavnom unutar porodične jedinice, a do četiri od 10 sa omikronom. Međutim, imunitet drastično smanjuje broj zaraženih kontakata, uglavnom zaštitom od infekcije, au manjoj meri smanjenjem infektivnosti obolelih osoba.
Štaviše, ovi rezultati potvrđuju ono što je već uočeno: imunitet nakon infekcije ima jači efekat na prenošenje virusa od vakcine, kako u smislu smanjenja zaraznosti, tako i u pogledu rizika od kontaminacije. Međutim, u svim slučajevima efekat nestaje u roku od nekoliko meseci.
„Međutim, rizici povezani sa infekcijom su značajni, posebno za slabe ljude. Takođe znamo da postoje kumulativni rizici povezani sa višestrukim infekcijama, posebno srčanim ili neurološkim rizicima“, kaže Delphine Courvoisier. Pored toga, analiza podataka iz Ženeve pokazuje da starost, pol, socio-ekonomski status i gojaznost imaju mali uticaj. Ni kombinovanje vakcinacije i infekcije nije donelo veći imunitet.
Za sada, iako su vakcine još uvek korisne u ograničavanju zaraznosti, posebno za negovatelje i veoma stare i/ili slabe osobe, one ne mogu biti jedina mera javnog zdravlja u slučaju novog talasa.
„Zbog toga treba razmotriti relativno jednostavne i jeftine mere javnog zdravlja kao što su filtracija vazduha, ventilacija domova, kancelarija i učionica i nošenje maski ako želimo da efikasno smanjimo širenje SARS-Cov-2“, zaključuju autori.
