Od njihove pronicljive sposobnosti da čitaju naše emocije do njihovog impresivnog jezika i razumevanja brojeva, pseće moći razumevanja nastavljaju da zadivljuju. Sada se čini da bi i oni mogli da nas slušaju u snu.
Mala pilot studija na 13 pasa otkriva da se mozak pasa duboko u grčevima sna svetli kao odgovor na druge pseće i ljudske glasove, slično kao kada su budni.
„Ovo otkriće je značajno utoliko što je to prvi dokaz složene slušne obrade tokom spavanja kod pasa“, pišu etolog Huba Eleod i kolege sa Univerziteta Etvos Lorand u svom radu.
Kooperativni očnjaci bili su priključeni na uređaje koji mere njihove potencijalne reakcije na moždane talase vezane za događaje. Zatim su bili izloženi psećim i ljudskim vokalizacijama dok su budni, pospani ili nakon što im je dozvoljeno da se potpuno opuste i zaspu.
Svaki zvuk se puštao na istoj jačini i trajao je oko jednu sekundu. Uključivali su jecanje, cviljenje, režanje, kašalj, smeh, uzdahe i zevanje. Nisu korišćeni nikakvi negativni zvuci da se psi ne bi zaplašili.
Čak i kada su u ne-REM snu, psi su naizgled mogli da kažu da li je buka došla od drugih pasa ili ljudi, i da li je emocija ili valencija komunikacije pozitivna ili neutralna.
Ova sposobnost je takođe dokazana kod primata, uključujući ljude i neke druge neprimate poput miševa. S obzirom da sisari provode veliki deo našeg vremena u snu, sposobnost da obrađuju društvene znakove čak i u ovom stanju je verovatno igrala vitalnu ulogu u našem opstanku.
Koliko shvatamo dok spavamo zavisi i od faze sna u kojoj se nalazimo i od vrste buke koju doživljavamo. Na primer, čak i u snu naša imena izazivaju drugačiji odgovor na druge zvukove.
Kao i mi, psi se oslanjaju na san da bi konsolidovali svoja sećanja i procesuirali emocije. Njihov san se promenio sa njihovim pripitomljavanjem i više liči na naš nego druge laboratorijske vrste. I njih u starosti muči plitak i isprekidan san kao ljudi koji pate od demencije.
Iako će biti potrebna dalja istraživanja da bi se verifikovali ovi nalazi, nalazi dodaju rastuću listu sličnosti između ponašanja pasa i ljudi u spavanju, objašnjavaju Eleod i njegove kolege, izgrađujući podršku za upotrebu pasa u uporednim neurobiološkim istraživanjima.
„Iako je upotreba neinvazivne ERP paradigme kod pasa prilično radno intenzivna, ipak je najizvodljivija mogućnost proučavanja obrade vokalnih stimulansa tokom spavanja, jer ne zahteva prethodnu obuku i ne izaziva nikakav stres ili štetu“, tim piše.
Željni smo da vidimo šta nam još naši najpouzdaniji saputnici životinja mogu pomoći da otkrijemo o našim zajedničkim mozgovima sisara.
