Deca između 12 i 16 godina sa višim indeksom telesne mase (BMI) imaju povećan rizik od razvoja simptoma depresije, pokazalo je novo istraživanje. Povezanost između višeg BMI i depresije bila je slabija između 16. i 21. godine, što ukazuje na to da je starost od 12 do 16 godina osetljiva tačka u kojoj bi preventivne metode mogle biti korisne.
Studija, koju su nedavno objavili istraživači sa Fakulteta prirodnih nauka i medicine i Instituta za psihijatriju, psihologiju i neurologiju, analizirala je podatke više od 10.000 blizanaca u Studiji ranog razvoja blizanaca (TEDS) i registru odraslih blizanaca u Velikoj Britaniji (TvinsUK).
U TEDS-u depresivni simptomi, kao što su loše raspoloženje, usamljenost i iscrpljenost, sami su prijavljeni kod blizanaca rođenih između 1994. i 1996. Istraživači su posmatrali vezu između BMI i depresije u dobi od 12, 16 i 21 godine.
Otkrili su da su deca između 12 i 16 godina sa višim indeksom telesne mase izložena povećanom riziku od razvoja depresije nego između 16 i 21 godine. Istraživači su takođe otkrili da postoji jača povezanost da deca sa višim BMI u ranom uzrastu razviju depresiju u kasnijoj dobi, nego deca sa depresijom koja prvo imaju veći BMI kasnije u detinjstvu.
„Razumevanje veze između mentalnog lošeg zdravlja i težine u adolescenciji je od vitalnog značaja za pružanje pravovremene podrške tamo gde je to potrebno. Ova studija pokazuje jaču povezanost između većeg BMI u dobi od 12 godina i naknadnih simptoma depresije u dobi od 16 godina nego obrnuto“, kaže prvi autor dr Elen Tompson sa Škole za kurs o životu i populacijskih nauka i Škole za mentalno zdravlje i psihološke nauke.
Koristeći podatke iz TEDS-a, studija takođe pokazuje da se kovarijacija između BMI i depresije unutar svakog uzrasta uglavnom objašnjava faktorima životne sredine.
Dr Tompson je dodao: „Ovo ukazuje na to da je ova veza posredovana okolinom i da može biti posledica nekoliko faktora koje adolescenti mogu iskusiti. Naša studija nije postavljala pitanja o razlozima zbog kojih je ovaj efekat primećen, ali prethodna istraživanja su sugerisala nezadovoljstvo telom i težinom povezana stigma iz spoljnih izvora mogla bi biti faktor. Ova studija identifikuje ključnu tačku u kojoj bi intervencija mogla biti korisna.“
Prethodno istraživanje je otkrilo da siromaštvo može biti faktor rizika, međutim ova studija je prilagođena socio-ekonomskom statusu i otkrila je da odnos između simptoma depresije i težine nije pogođen.
To znači da je uzrast od 12 do 16 godina osetljivo i potencijalno štetno vreme za malu decu i da bi preventivne mere bile korisne. Strukture podrške i poruke pozitivnog imidža tela mogu se naučiti u PHSE kako bi se suprotstavili simptomima depresije.
„Naši nalazi sugerišu da je iskustvo većeg BMI povezano sa kasnijom depresijom. Ova studija pokazuje da je rana adolescencija kritična tačka za razvoj simptoma depresije povezanih sa povećanjem telesne težine. Mentalno loše zdravlje i gojaznost su sve veća zabrinutost za mlade ljude u Britaniji i ova studija pokazuje kako su oboje isprepleteni“, kaže ko-stariji autor profesor Thalia Elei, profesor genetike razvojnog ponašanja na Školi za mentalno zdravlje i psihološke nauke.
„Rad sa mladim tinejdžerima kako bi im se podržalo da imaju pozitivnu sliku o telu koristeći strategije kao što su fokusiranje na zdravlje i dobrobit, a ne na težinu, može biti korisno u sprečavanju kasnije depresije“,
Ko-stariji autor profesor Claire Steves, profesor starenja i zdravlja na Kraljevskom koledžu u Londonu, dodala je: „Upotrebom kohorte TvinsUK, koja se fokusira na starije odrasle blizance, naša studija je pokazala da je odnos između BMI i depresije bio mnogo slabiji u kasnijem životu. Tačne razloge za ove promene tokom života potrebno je dalje istražiti.“
