Novo istraživanje nedavno objavljeno u Oikos-u pokazuje da grabežljivci igraju jedinstvenu i važnu ulogu u ekosistemima stvaranjem „ekoloških žarišta“ — lokalizovanih područja važnih za biljke i životinje.
Tradicionalno se smatralo da predatori utiču na ekosisteme samo kada smanje broj plena grabežljivcem ili promene ponašanje plena ulivajući strah.
„Već neko vreme znamo da grabežljivci imaju jedinstvene efekte na ekosisteme“, rekao je koautor Tom Gejbl, postdoktorski istraživač na Fakultetu za hranu, poljoprivredu i prirodne resurse Univerziteta u Minesoti. „I pored toga, većina istraživanja je bila fokusirana na razumevanje kako grabežljivci utiču na ekosisteme menjajući populacije plena. U stvarnosti, postoji čitav niz drugih, manje poznatih načina na koje pojedinačni predatori mogu da ostave jasan otisak na ekosistemima.“
Istraživači su otkrili:
„Životinjski leševi su važni, ali često nedovoljno cenjeni izvori hrane i hranljivih materija za životinje i biljke“, rekao je koautor Džozef Bamp, profesor u CFANS-u. „Iako životinje umiru i njihovi leševi neprekidno udaraju u zemlju tokom cele godine od različitih izvora smrtnosti kao što su bolesti i ljudski lov, grabežljivci poput puma, medveda i vukova imaju jedinstven otisak prsta o tome kada, gde i koliko leševa se generiše.“
Istraživači primećuju da postaje sve važnije prepoznati i razumeti čitav spektar uloga koje predatori igraju u ekosistemima kako bi bolje upravljali i očuvali svoju populaciju.
„Kao ljudi, često volimo da mislimo da imamo sposobnost da oponašamo ekološke uloge predatora, i stoga bi moglo biti u redu da neka područja budu bez velikih predatora“, rekao je Šon Džonson-Bice, vodeći autor studije i a Ph.D. kandidat na Univerzitetu u Manitobi. „Međutim, naš rad pokazuje da postoji tako široka raznolikost načina na koje pojedinačni predatori utiču na ekosisteme da nikada ne bismo mogli realno da repliciramo njihove efekte na čitave ekosisteme.“
Istraživači se nadaju da će ovo istraživanje na kraju pomoći u unapređenju očuvanja i upravljanja populacijama predatora, od kojih mnogi opadaju na globalnom nivou zbog uništavanja staništa, nasrtaja ljudi, lova i krivolova i klimatskih promena.