Upala je standardni deo odgovora imunog sistema našeg tela. Ali ponekad se ovaj odgovor hiperaktivira u našim plućima, uzrokujući da se zapaljenje nastavi nekontrolisano, što može biti fatalno. Mnogi smrtni slučajevi od COVID-19 nastali su zbog prekomerne upale, što dovodi do akutne povrede pluća.
Grupa istraživača sa Univerziteta Ilinois u Čikagu istražila je kako pluća uravnotežuju upalu. Njihov rad ukazuje na ćelije u plućima koje smanjuju upalu uklanjanjem ćelijskih ostataka, gutanjem štetnih bakterija i oslobađanjem antiinflamatornih proteina. Štaviše, ove ćelije mogu biti obučene početnom infekcijom da rade ovaj posao još bolje tokom naknadne infekcije.
Naučnici su pokazali da je ubrizgavanje ovih obučenih ćelija u miševe pomoglo da oni ostanu živi nakon infekcije sa upalom pluća. Ovi rezultati sugerišu da bi tako obučene ćelije mogle postati deo ćelijske terapije koja sprečava prekomernu upalu. Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Ekperimental Medicine.
Istraživači su otkrili da su nakon inicijalne izloženosti bakterijskom toksinu, ćelije imuniteta pluća zvane alveolarni makrofagi pomogle u smanjenju ozbiljnosti upale izazvane drugim izlaganjem bakterijskom toksinu nedelju dana kasnije. Prednost ovog „pamćenja“ ili „treninga“ bila je prisutna čak i kada se drugo izlaganje dogodilo mesec dana kasnije, objasnio je viši autor dr Džejlis Reman, profesor Benjamin Goldberg i šef Odseka za biohemiju i molekularnu genetiku UIC-a.
Čini se da ćelije postaju posebno dobre u uklanjanju ostataka nakon infekcije – kao što su ćelijski ostaci iz imunih ćelija koje su se borile protiv infekcije ili iz nečijeg oštećenog tkiva – objasnio je Rehman. „Raščišćavanje ovih ostataka je važno jer njegova upornost može pokrenuti imuni sistem da nastavi da reaguje, čime se povećava upala“, rekao je Rehman.
Pošto ovi ostaci nisu specifični za jednu vrstu infekcije, ovi obučeni makrofagi mogu pomoći u smanjenju rizika od akutne povrede pluća od naknadnih infekcija koje proizilaze iz druge bolesti. Istraživači su otkrili da su molekuli uključeni u uklanjanje ćelijskih ostataka bili veći u obučenim alveolarnim makrofagima.
Alveolarni makrofagi su neobične ćelije po tome što se rađamo sa njima i ostaju u našim plućima u odraslom dobu. Tokom infekcija, alveolarni makrofagi umiru, ali se mogu regenerisati iz preživelih alveolarnih makrofaga. Oni takođe prenose epigenetske informacije svom ćelijskom potomstvu, što znači da bi novi makrofagi mogli zadržati sećanje na prethodne infekcije, objasnio je Rehman. Sve ovo u kombinaciji čini ih veoma efikasnim u smanjenju akutne povrede pluća.
Mnogi drugi organi imaju makrofage, tako da bi buduća istraživanja mogla da istraže da li bi te ćelije mogle da budu obučene i početnom infekcijom ili direktnim povećanjem nivoa molekula koji pomažu u uklanjanju ostataka, rekao je Rehman, koji je takođe član Univerziteta Illinois Cancer Center.
