Čini se da očekivane majke i njihove bebe dobro tolerišu intervalni trening visokog intenziteta tokom trudnoće, prema nedavnom istraživanju Univerziteta Alberta koje je u suprotnosti sa tradicionalnim preporukama za vežbanje za trudnice.
Studija, objavljena u časopisu Sports Medicine, a koju je vodila Jenna Vovdzia, studentkinja master studija na Programu za trudnoću i zdravlje posle porođaja, uporedila je kardiovaskularne odgovore majke i fetusa na intervalne treninge visokog intenziteta, kao i kontinuirani trening umerenog intenziteta.
„I dalje postoji obilje kolona sa savetima i onlajn intervalnih treninga visokog intenziteta koji se predlažu trudnicama u nedostatku naučnih dokaza“, objašnjava Vovdžija.
„Iako je intervalni trening visokog intenziteta pokazao pozitivne zdravstvene koristi kod ne-trudnih populacija, potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo da li se slične koristi mogu postići tokom trudnoće.“
Intervalni trening visokog intenziteta je vrhunski fitnes trend, napominje Margie Davenport, istraživač trudnoće na Fakultetu za kineziologiju, sport i rekreaciju i Kristenson profesor aktivnog zdravog života.
„Ono što je bilo novo u ovoj studiji je da smo gledali kako je beba reagovala na vežbe visokog intenziteta“, kaže Davenport, koji je takođe član Instituta za istraživanje zdravlja žena i dece.
„Pogledali smo odgovore u smislu otkucaja srca fetusa i protoka krvi koji je išao do fetusa, tako da možemo da vidimo da li dobijaju dovoljno krvi, kiseonika i hranljivih materija.“
Istraživači su takođe koristili širok spektar mera uključujući disanje, rad srca majke, promenu glukoze, proizvodnju laktata i krvni pritisak.
Za ovu studiju, intervali visokog intenziteta su izvedeni kroz 10 jednominutnih ciklusa vožnje biciklom iznad 90% maksimalnog pulsa pojedinca, nakon čega je usledio jedan minut aktivnog oporavka.
Ovaj oblik treninga je zatim upoređen sa tradicionalnijim oblikom vežbi za majke, kontinuiranom vožnjom bicikla umerenog intenziteta, koja se izvodila 30 minuta.
Davenport je predvodio razvoj kanadskih smernica za fizičku aktivnost tokom trudnoće za Kanadsko udruženje akušera i ginekologa i Kanadsko društvo za fiziologiju vežbanja.
Da bi razvio smernice, Davenport je pregledao svu dostupnu literaturu kako bi pogledao da li je vežbanje tokom trudnoće bezbedno i korisno i za majku i za bebu.
„Sa tim sistematskim pregledima i tim smernicama zapravo smo pronašli zaista uticajne informacije“, kaže Davenport. „Bavljenje fizičkom aktivnošću i vežbanjem tokom trudnoće povezano je sa 40% smanjenjem rizika od razvoja velikih komplikacija u trudnoći kao što su gestacijski dijabetes, preeklampsija i gestacijska hipertenzija, i nema negativnog uticaja na bebu.
Rane studije manjeg obima koje su sugerisale dugotrajne progresivne vežbe do maksimalnih nivoa imale su neke potencijalne štetne efekte dovele su do široke preporuke da se ne prelazi 90% maksimalne vežbe u bilo kom trenutku tokom trudnoće, kaže Davenport.
„Ovo svakako otvara oblast u smislu budućih istraživanja kako bismo zaista mogli da pogledamo ovu vežbu visokog intenziteta“, primećuje ona.
„Bez tog istraživanja, mi zaista ne možemo da promenimo ili razvijemo smernice. Ovo je prvi ključni korak da bismo mogli ponovo da zamislimo kako izgledaju te smernice za fizičku aktivnost.“
Buduća istraživanja bi trebalo da priznaju različite metode izvođenja intervalnog treninga visokog intenziteta, uključujući manipulaciju intenziteta, trajanja i načina na koji se intervali opreme mogu izvoditi, kaže Vovdzija.
