Konzumiranje hrane koja je pogodnija za planetu mogla bi vam pomoći da živite duži i zdraviji život, prema novom istraživanju. Istraživači su otkrili da su ljudi koji su pratili ekološki održiviju ishranu imali 25% manje šanse da umru tokom perioda praćenja od preko 30 godina u poređenju sa onima sa manje održivom ishranom.
Studija se zasniva na prethodnim istraživanjima koja su identifikovala namirnice koje su korisne i za zdravlje i za životnu sredinu – kao što su integralne žitarice, voće, povrće bez skroba, orasi i nezasićena ulja – kao i hranu koja bi mogla biti štetna po životnu sredinu i ljudsko zdravlje, kao što su jaja i crveno i prerađeno meso.
Nova otkrića sugerišu da jedenje hrane koja je pogodnija za planetu može pomoći u smanjenju rizika od smrti osobe od uzroka kao što su rak, bolesti srca, respiratorne bolesti i neurodegenerativne bolesti.
„Predložili smo novi rezultat ishrane koji uključuje najbolje trenutne naučne dokaze o uticaju hrane na zdravlje i životnu sredinu“, rekao je Linh Bui, MD, Ph.D. kandidat na Odseku za ishranu na Harvardu T.H. Chan škola javnog zdravlja. „Rezultati su potvrdili našu hipotezu da je viši rezultat Planetarne zdravstvene ishrane povezan sa manjim rizikom od smrtnosti.“
Bui će predstaviti nalaze na NUTRITION 2023, godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu održanom od 22. do 25. jula u Bostonu.
Prema postojećim dokazima, hrana na biljnoj bazi je povezana i sa manjim rizikom od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, kolorektalnog karcinoma, dijabetesa i moždanog udara, i sa smanjenim uticajem na životnu sredinu u smislu faktora kao što su upotreba vode, korišćenje zemljišta, zagađenje nutrijentima i emisije gasova staklene bašte.
Sa novom studijom, istraživači su imali za cilj da stvore jednostavan alat koji bi kreatori politike i praktičari javnog zdravlja mogli da koriste za razvoj strategija za poboljšanje javnog zdravlja i rešavanje klimatske krize.
„Kao milenijum, uvek sam bio zabrinut za ublažavanje ljudskih uticaja na životnu sredinu“, rekao je Bui. „Održivi obrazac ishrane ne bi trebalo da bude samo zdrav, već i dosledan unutar planetarnih granica za emisije gasova staklene bašte i druge parametre životne sredine.
Da bi kreirali svoj Planetari Health Diet Indek (PHDI), istraživači su pregledali postojeće istraživanje o odnosima između različitih grupa hrane i zdravstvenih ishoda na osnovu EAT-Lancet referentne dijete koja uzima u obzir uticaje prakse proizvodnje hrane na životnu sredinu. Zatim su primenili indeks da analiziraju rezultate među preko 100.000 učesnika u dve velike kohortne studije sprovedene u Sjedinjenim Državama. Skup podataka uključivao je preko 47.000 smrtnih slučajeva tokom perioda praćenja koji se proteže preko tri decenije od 1986-2018.
Sve u svemu, otkrili su da ljudi u najvišem kvintilu (najviša petina učesnika) za PHDI imaju 25% manji rizik od smrti iz bilo kog uzroka u poređenju sa onima iz najnižeg kvintila. Viši PHDI rezultati su povezani sa 15% manjim rizikom od smrti od raka ili kardiovaskularnih bolesti, 20% manjim rizikom od smrti od neurodegenerativnih bolesti i 50% manjim rizikom od smrti od respiratornih bolesti.
Bui je upozorio da PHDI ne odražava nužno sve prehrambene artikle i njihov odnos sa svim glavnim bolestima u svim zemljama. Ljudi sa specifičnim zdravstvenim stanjem, verskim ograničenjima ili različitom dostupnošću hrane zbog socioekonomskog statusa ili dostupnosti hrane mogu se suočiti sa izazovima pridržavanja održivijeg obrasca ishrane. Dalja istraživanja mogu pomoći da se razjasne i otklone takve prepreke.
„Nadamo se da istraživači mogu prilagoditi ovaj indeks specifičnim kulturama hrane i potvrditi kako je povezan sa hroničnim bolestima i uticajima na životnu sredinu kao što su ugljenični otisak, otisak vode i korišćenje zemljišta u drugim populacijama“, rekao je Bui.
