Naučnici Scripps Research-a su pokazali da analiza određene vrste imunoloških ćelija u krvi može pomoći u identifikaciji ljudi koji su u riziku od razvoja dijabetesa tipa 1, autoimune bolesti opasne po život. Novi pristup, ako bude potvrđen u daljim studijama, mogao bi se koristiti za odabir odgovarajućih pacijenata za tretman koji zaustavlja autoimuni proces – što dijabetes tipa 1 čini stanjem koje se može sprečiti.
U studiji „Merenje autoimunosti protiv ostrvaca kod miševa i ljudi profilisanjem CD4 T ćelija specifičnih za antigen periferne krvi“, koja se pojavila u Science Translational Medicine 5. jula 2023. godine, istraživači su izolovali T ćelije (vrsta imunih ćelija) iz uzoraka krvi miša i čoveka. Analizom T ćelija koje mogu da izazovu dijabetes tipa 1, uspeli su da razlikuju rizične pacijente koji su imali aktivnu autoimunitet od onih koji nisu imali značajan autoimunitet – sa 100% tačnošću u malom uzorku.
„Ovi nalazi predstavljaju veliki korak napred jer nude mogućnost da se uhvati ovaj autoimuni proces dok još ima vremena da se spreči ili u velikoj meri odloži dijabetes“, kaže stariji autor studije Luc Teiton, MD, Ph.D., profesor na Odeljenju za imunologiju i mikrobiologiju u Scripps Research.
Prvi autori studije bili su diplomirani student Sidarta Šarma i naučni asistenti Džoš Bojer i Ksukijan Tan, svi iz Tejtonove laboratorije u vreme studije.
Dijabetes tipa 1 nastaje kada imuni sistem uništi „ćelije ostrvca“ pankreasa koje proizvode insulin. Autoimuni proces koji je u osnovi dijabetesa tipa 1 može se javiti godinama, sa višestrukim pokretanjem i zaustavljanjem. Kako tačno počinje proces nije dobro shvaćeno, iako je poznato da uključuje genetske faktore i može biti izazvan rutinskim virusnim infekcijama. Kada se pojavi, obično se to dešava u detinjstvu ili ranom odraslom dobu i zahteva doživotnu zamenu insulina. Istraživači procenjuju da oko dva miliona ljudi ima dijabetes tipa 1 samo u SAD.
2022. godine, američka administracija za hranu i lekove odobrila je terapiju za suzbijanje imuniteta koja može da zaštiti ćelije ostrvaca i barem odloži početak dijabetesa za nekoliko meseci do godina ako se daje u ranim stadijumima autoimunosti. Međutim, doktori nisu imali dobar metod za identifikaciju ljudi koji bi mogli imati koristi od takvog tretmana. Oni su tradicionalno ispitivali nivoe antitela protiv ostrvaca u uzorcima krvi pacijenata, ali ovaj odgovor antitela nije bio baš tačna mera autoimune progresije.
„Nivoi antitela protiv ostrva su slabo prediktivni na individualnom nivou, a dijabetes tipa 1 je u osnovi bolest izazvana T ćelijama“, kaže Tejton.
U studiji, Tejton i njegov tim su konstruisali proteinske komplekse da oponašaju mešavinu imunih proteina i fragmenata insulina koje bi specijalizovane T ćelije zvane CD4 T ćelije normalno prepoznale da iniciraju autoimunu reakciju. Koristili su ove konstrukcije kao mamac za hvatanje anti-insulinskih CD4 T ćelija u uzorcima krvi. Zatim su analizirali aktivnost gena unutar uhvaćenih T ćelija i ekspresiju proteina na ćelijama, kako bi procenili njihovo stanje aktivacije.
Na ovaj način su bili u mogućnosti da razviju klasifikacioni algoritam koji je tačno identifikovao koji pacijenti sa rizikom, u setu od devet, imaju stalnu autoimunost protiv ostrvaca.
Teiton se sada nada da će potvrditi pristup zasnovan na CD4 T ćelijama dugotrajnom studijom u većoj grupi učesnika, upoređujući ovaj pristup sa tradicionalnim pristupom kvantifikacije antitela protiv ostrvaca.
Teiton i njegove kolege takođe rade na tome da proces izolovanja i analize T ćelija protiv ostrvaca u uzorcima krvi budu pristupačniji i praktičniji, tako da se može lakše koristiti u kliničkom okruženju.
„Ako to možemo da razvijemo u koristan metod za identifikaciju rizičnih pacijenata i praćenje njihovog autoimunog statusa, ne samo da bismo imali način da uvedemo prave ljude na lečenje, već bismo takođe mogli da pratimo njihov napredak bolesti i procenimo potencijalne nove preventivne terapije“, kaže Tejton.
