Prema novoj studiji istraživača sa UNC-Chapel Hill i Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (EPA), veća je verovatnoća da će deca izložena dimu od požara u prvom tromesečju trudnoće ili prvih nekoliko nedelja nakon rođenja, prepisati lekove za gornje disajne puteve ranije u životu.
Šumski požari su jedan od najvećih izvora zagađenja vazduha i imaju značajan uticaj na zdravlje respiratornih organa. U Sjedinjenim Državama, njihova učestalost i ozbiljnost su rasle u poslednje dve decenije zbog stvari kao što su klimatske promene i rast stanovništva, posebno u zapadnim državama. Dim iz ovih požara nosi opasnu mešavinu hemijskih jedinjenja, čestica (PM) i finih čestica (PM2,5) koje doprinose lošem zdravlju—uključujući pogoršanje astme i smanjenu funkciju pluća kod dece.
Dok su istraživanja rasvetlila mnoge zdravstvene efekte koji potiču od PM u dimu od šumskog požara, stručnjaci i dalje pokušavaju da shvate kako PM šumski požar može uticati na decu u njihovim najranijim fazama razvoja. Studija koju je predvodio UNC, nedavno objavljena u Environmental Health, pokušala je da istraži da li je izlaganje dimu od požara u materici ili u prvim nedeljama života rezultiralo ranijom upotrebom lekova za lečenje respiratornih stanja.
Ovi lekovi mogu uključivati cetirizin (Zirtec) i mometazon za lečenje gornjih disajnih puteva, albuterol za lečenje donjih respiratornih organa i metilprednizolon, prednizolon ili prednizon za sistemski antiinflamatorni tretman.
Rezultati studije sugerišu da novorođenčad koja su izložena dimu od požara tokom prvog tromesečja ili prvih šest meseci života mogu biti izložena većem riziku od bolesti gornjih disajnih puteva u ranom detinjstvu, kaže dr Radhika Dingra, pomoćni docent ekoloških nauka i inženjerstva na UNC Gillings School of the Global Public Health Univerziteta u Caru i koji je prvi student studije medicine na Medicinskom univerzitetu u Brodu.
Dhingra je sarađivao na studiji sa nekoliko kolega iz EPA i UNC-a, uključujući Ilonu Jaspers, dr, profesorku pedijatrije, mikrobiologije i imunologije na Medicinskom fakultetu UNC, nauke o životnoj sredini i inženjering na Gillings školi i direktorku UNC centra za medicinu životne sredine, astmu i biologiju (CEMALB); i Ana G. Rappold, Ph.D., šef ogranka ogranka za klinička istraživanja, statističar u EPA i vanredni profesor ekoloških nauka i inženjerstva na Gillings školi.
Koristeći podatke iz privatnih potraživanja osiguranja u bazi podataka IBM MarketScan, istraživački tim je povezao grupu od 182.387 živorođenih u Oregonu, Kaliforniji, Montani, Nevadi i Ajdahu sa procenama izloženosti požaru dimu na osnovu podataka sistema za mapiranje opasnosti od požara i dima, koje je sastavila Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD. Oni su merili izloženost dimu tokom svakog tromesečja i dva postnatalna perioda (0-12 nedelja i 13-24 nedelje), kao i vreme koje je bilo potrebno da se prvo popuni recept za gornje disajne puteve, donji respiratorni ili antiinflamatorni recept, ako je detetu bio potreban.
Tim je koristio ove podatke da bi proizveo statističko merenje nazvano koeficijent opasnosti, koje je procenilo povezanost između prosečnih nedeljnih dana izloženosti dimu i vremena do prvog punjenja recepta za svaki razvojni period. Odnosi opasnosti veći od jedan sugerišu da je dete izloženo dimu od požara tokom datog perioda ranije koristilo respiratorne lekove od dece koja nisu bila izložena dimu od požara tokom istog perioda.
Pored otkrića da je izlaganje dimu od požara u prvom tromesečju i posle porođaja skratilo vreme do prve upotrebe lekova za gornje disajne puteve, istraživači su otkrili da in utero izloženost dimu od požara rezultira povećanjem vremena do prve upotrebe lekova za donje respiratorne i antiinflamatorne lekove.
Razlog za ovaj neočekivani inverzni odnos bio je nejasan. Istraživači su primetili da bi jedno od objašnjenja moglo biti pristrasnost živorođenih, što se često dešava u perinatalnim epidemiološkim studijama jer su podaci ograničeni na živorođene i ne mogu uključivati informacije o gubitku trudnoće. To takođe može biti znak biološkog procesa kao reakcija na izloženost dimu u materici.
Pored toga, tim je primetio biološke razlike vezane za pol u rezultatima. Vreme do prve upotrebe lekova za gornje disajne puteve bilo je kraće kod ženske dece izložene dimu od požara u prvom tromesečju i prvih 12 nedelja postnatalnog perioda, dok je bilo kraće za mušku decu u periodu od 13-24 postnatalne nedelje. Prema studiji, ovi rezultati su u skladu sa drugim nalazima koji sugerišu polne razlike u razvoju pluća i ranjivosti dima.
Jaspers je sugerisao da bi razlika između gornjih i donjih respiratornih rezultata mogla biti povezana sa razlikom u načinu na koji su deca bila izložena dimu od požara. „Efekti izmereni u gornjim disajnim putevima verovatno su uzrokovani tako što su bebe direktno udisale dim od požara kroz nosnu šupljinu“, objasnila je ona, „dok su efekti u prvom tromesečju bili indirektni preko izlaganja majke. Bebe obavezno dišu nosom i potencijalno bi bile izložene značajnom nosu tokom epizoda požara“.
Gornji i donji respiratorni trakt su takođe strukturno i funkcionalno različiti, što istraživači kažu da može uticati na efekte koje je studija izmerila.
„Gornji respiratorni trakt obuhvata nosnu šupljinu, larinks i ždrelo, dok su donji respiratorni trakt bronhi i pluća“, objasnio je Dhingra. „Struktura, mehanizmi imunološke zaštite, pa čak i mikrobiom variraju između njih. Ova varijacija u fiziološkim i imunološkim funkcijama može objasniti zašto se ova dva dela respiratornog trakta ne ponašaju na isti način kao odgovor na dim od požara.“
Da bi dalje istražili složenost ovih nalaza, Dhingra i kolega koautor dr Megan Rebuli, docent pedijatrije na Medicinskom fakultetu i na CEMALB-u, trenutno istražuju kako mikrobiom i imuni sistem interaguju u nosu (deo gornjih disajnih puteva) i kao rezultat ispljuvaka u donjem delu respiratornog trakta (sputuru) u donjem respiratornom traktu odrasle osobe.
„Nadamo se da ćemo ovim radom baciti svetlo na složen odnos između gornjih i donjih disajnih puteva“, rekla je ona.