Majčino mleko svake osobe sadrži jedinstven skup antitela koja su iznenađujuće stabilna tokom dojenja i tokom trudnoće, prema novoj studiji Journal of Experimental Medicine sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu.
Pošto je rani imunitet bebe vođen antitelima iz majčinog mleka, novo istraživanje pruža uvid u to zašto zaštita od različitih infekcija varira među odojčadima i zašto neki razvijaju po život opasnu bolest creva koja se zove nekrotizirajući enterokolitis (NEC).
„Dok je svaki donor mleka u našoj studiji imao veoma različite profile antitela jedan od drugog, otkrili smo da su antitela od istog donatora bila prilično slična tokom vremena – čak i tokom perioda od nekoliko meseci“, rekao je stariji autor dr Timoti Hend, dr. vanredni profesor pedijatrije i imunologije na Pitt’s School of Medicine i UPMC Children’s Hospital u Pittsburghu.
„To znači da ako roditelju bebe nedostaju određena antitela—kao što su ona koja odbijaju NEC, oni nikada neće dobiti taj imunitet. Ovo bi moglo pomoći da se objasni zašto neke bebe dobijaju NEC, a druge ne.“
Prema Handu, NEC je razorna inflamatorna bolest creva koja uglavnom pogađa nedonoščad. NEC, koji je povezan sa porodicom bakterija pod nazivom Enterobacteriaceae, je oko dva do četiri puta češći kod beba hranjenih adaptiranim mlekom nego kod onih hranjenih majčinim mlekom.
Pre nego što njihov imuni sistem sazre, bebe su zaštićene od štetnih bakterija antitelima koja se prenose preko placente majke i kroz majčino mleko. Ova antitela se vezuju za bakterije u crevima, sprečavajući ih da napadnu domaćina.
U ranijoj studiji, Hand i njegov tim su otkrili da su Enterobacteriaceae u uzorcima fekalija zdravih beba uglavnom bile vezane majčinim antitelima. Nasuprot tome, bebe koje su razvile NEC imale su više bakterija koje su izbegle vezivanje. Hend je sumnjao da su varijacije u imunitetu beba na NEC zbog toga što su različite majke prenosile različita antitela, a nova studija daje podršku ovoj ideji.
Hand i njegov tim analizirali su donorsko majčino mleko sa Instituta za nauku o ljudskom mleku i Biobanke u Pitsburgu i Biorepozitorija za istraživanje ljudskog mleka za majku u San Dijegu. Koristeći niz različitih bakterija, izmerili su za koje sojeve su vezana antitela svakog donatora.
„Profili antitela pojedinačnih donatora izgledali su potpuno drugačije, što smo očekivali, ali smo mogli da pokažemo po prvi put“, rekao je Hand.
„Tokom trudnoće, B ćelije putuju od creva do mlečne žlezde, gde počinju da stvaraju antitela. Mama pokušava da zaštiti svoje dete koristeći antitela koja koristi za zaštitu sopstvenog creva. Različite žene su vodile različite živote, imaju različite mikrobiome i naišli su na različite infekcije, tako da je savršeno logično da antitela na majčino mleko odražavaju tu varijabilnost.“
Tokom celog perioda dojenja, majčino mleko se menja iz visokokoncentrovanog kolostruma bogatog proteinima u zrelo mleko. Da bi saznali da li se i sastav antitela menja, Hand i njegov tim su upoređivali majčino mleko od istih donatora tokom vremena. Takođe su posmatrali iste donatore tokom višestrukih trudnoća.
„Ne samo da su antitela bila slična kod donatora tokom jedne trudnoće, već su bila i izuzetno stabilna između novorođenčadi“, rekao je Hand. „Ovo sugeriše da kada B ćelije stignu u tkivo dojke, one ne odlaze. Ovo je važno za razumevanje kako bebe stiču imunitet i kako se nose sa infekcijama.“
Istraživači su takođe pitali da li su antitela u majčinom mleku drugačija ako se donator rodio prevremeno.
„Neke B ćelije prelaze u mlečnu žlezdu tokom trećeg tromesečja, pa smo se zapitali da li bi se osoba porodila pre završetka ovog tromesečja, da li bi njeno mleko imalo manje antitela“, rekao je Hand. „Dobra vest je bila da nismo našli nikakvu razliku: pojedinci koji rađaju prevremeno rođene imaju isto toliko antitela i istu raznolikost kao i oni koji rađaju na punom terminu.“
Druge studije pokazuju da je majčino mleko najbolja hrana za smanjenje verovatnoće razvoja NEC kod prevremeno rođene bebe, ali ako to nije dostupno, donorsko mleko je važna zamena ili dodatak. Ovo mleko se steriliše da ubije bakterije, ali nije ispitano da li ovaj proces utiče i na antitela.
Hand i njegov tim su otkrili da pasterizacija smanjuje nivoe antitela u mleku donatora. Iako ovo verovatno znači da bebe hranjene donorskim mlekom dobijaju manje antitela od onih koje dobijaju mleko direktno od svoje majke, Hand je rekao da je potrebno više istraživanja da bi se razumelo koji nivoi antitela štite od bolesti kao što je NEC.
U budućnosti, bolje razumevanje specifičnih bakterija koje su najopasnije za nedonoščad sa rizikom od NEC-a moglo bi pomoći istraživačima da razviju antitela koja bi mogla da se dodaju formuli ili majčinom mleku kako bi se ojačao imunitet.
