Novo istraživanje otkrilo je neurone u mozgu koji otkrivaju i reaguju na promene u nivou šećera u krvotoku.
Razumevanje kako ovaj sistem za detekciju šećera u krvi funkcioniše i kako ovi neurokola funkcionišu dalo bi istraživačima i lekarima bolji uvid u to kako naši mozgovi regulišu naš šećer u krvi, a možda i kako da ih terapeutski ciljaju na lečenje metaboličkih bolesti poput dijabetesa i gojaznosti, navodi se u studiji. autori.
„Već duže vreme znamo da mnogi neuroni mogu da otkriju šećer lokalno u mozgu“, rekao je dr Majkl Švarc, endokrinolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu i ko-direktor Instituta za dijabetes UV Medicine. „Ono što je novo, međutim, jeste dokaz da podskup neurona koji se nalazi u hipotalamusu može da oseti i reaguje na šećer u samom krvotoku, analogno ćelijama u pankreasu koje luče insulin.“
U ovoj studiji, istraživači su mogli da prate i nivo šećera u krvi i aktivnost neurona u hipotalamusu miševa pri svesti u realnom vremenu. Otkrili su da kada nivo šećera u krvi raste, aktivnost ove podskupine neurona brzo opada. Istraživači spekulišu da ovi neuroni otkrivaju i reaguju na varijacije šećera u krvi koje prenose senzorni neuroni koji snabdevaju vaskulaturu (umesto nivoa šećera u mozgu, koji se menja mnogo sporije), primetio je Švarc. Ove senzorne informacije se zatim prenose do jednog ili više neurokola koji kontrolišu nivo šećera u krvi zajedno sa pankreasom, koji proizvodi insulin za telo.
Klinički, ovo je važno jer kada leče pacijente sa dijabetesom, kliničari često otkrivaju da sistem pacijenata aktivno održava povišen nivo šećera u krvi, verovatno „zato što mozak misli da bi nivo šećera u krvi trebalo da bude“, rekao je Švarc.
„Na primer, ako je normalan šećer u krvi 100, pacijent sa dijabetesom može imati šećer u krvi iznad 300“, rekao je on. „Ako je bio na tom povišenom nivou danima ili nedeljama, i ako ga iznenada spustite na 100, mozak će misliti da je to prenisko i pokušaće ponovo da poveća nivo šećera u krvi.
Ovaj dokaz da je dijabetes povezan sa poremećenom sposobnošću mozga da oseti nivo šećera u krvi sugeriše da bi u budućnosti, poništavanje ove vrste senzornog defekta moglo omogućiti mozgu da kontroliše šećer u krvi na prikladniji način, zaključio je Švarc.
