Prema novoj studiji, dobitnici Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu imaju tendenciju da smanje rezultate istraživanja nakon što su preuzeli prestižnu čast – što sugeriše da dobijanje nagrade nije toliko poželjno za one koji žele da ostanu produktivni i relevantni.
Analizirajući podatke o dobitnicima Nobelove nagrade od 1950. do 2009. godine, istraživači sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji i Univerziteta Vaterlo u Kanadi posmatrali su tri mere: broj objavljenih radova, novinu ovih radova (koliko su nove ideje u njima), i broj citata u drugim člancima.
Istraživači su uporedili ove podatke sa ljudima sličnog uzrasta koji su osvojili nagradu Lasker, još jednu veoma cenjenu nagradu za medicinsku nauku. Oni su izvršili poređenje kako bi minimizirali rizik da starost pojedinaca utiče na rezultate – Nobelove nagrade se češće dodeljuju kasno u karijeri ljudi kada se ionako može očekivati da će manje raditi.
U sve tri mere, dobitnici Nobelove nagrade su postigli više od dobitnika Laskerove nagrade pre nego što su dobili nagradu – a zatim se trend preokreće nakon toga. Nakon Nobela, naučnici su pali na isti nivo ili niže od onih koji su dobili nagradu Lasker.
„Ovi padovi mogu odražavati diverzione efekte nagrade, promenjene podsticaje ili suštinski različite lukove karijere za medicinske istraživače koji dobiju Nobelovu nagradu“, pišu istraživači u svom radu.
Dobitnici Laskerove nagrade takođe su primetili pad produktivnosti nakon zvaničnog priznanja, ali ne toliko kao oni koji su dobili Nobelovu nagradu. U proseku, u 10 godina nakon pobede, dobitnici Laskera objavili su jednu studiju više godišnje od dobitnika Nobelove nagrade.
Iako analiza podataka nije dovoljno detaljna da bi dokazala uzrok i posledicu, ona pokazuje zanimljiv obrazac. Iako implikacija nije da se ovi dobitnici Nobelove nagrade dižu i opuštaju, moglo bi se voditi debata o tome kako se status dobitnika menja i uticaj koji ima na istraživanje.
„Nobelova nagrada za medicinu ili fiziologiju pruža platformu da služe kao ambasadori nauke“, pišu istraživači. „Laureati često stupaju na ovu platformu.
Nobelova nagrada, koju je osnovao Alfred Nobel i prvi put dodeljena 1901. godine, nesumnjivo podiže profil nauke i ohrabruje mlade naučnike. Ovde se postavlja pitanje da li bi to moglo da izazove i pad inovativnih, visokokvalitetnih istraživanja.
To je veoma teško učiniti, ne samo zato što je prednosti i nedostatke teško pravilno kvantifikovati. Jedna ideja koju je izneo tim koji stoji iza ove nove studije je prepoznavanje naučnika ranije u njihovoj karijeri kroz Nobelovu ili druge nagrade.
„Budući rad bi trebalo eksplicitnije da proučava efekte produktivnosti osvajanja nagrade za istraživanje u ranoj karijeri“, pišu istraživači.
Radni dokument o istraživanju objavio je Nacionalni biro za ekonomska istraživanja, iako nije recenziran.