Nova kolaborativna studija nedavno objavljena u časopisu Cellular Immunologi od strane istraživača sa Medicinskog fakulteta Triniti i Instituta za neuronauku Triniti koledža (TCIN) zatvara prazninu u istraživanju o delovanju važnog proteina imunog sistema — interferona tipa 1, čiji akcije ostaju slabo shvaćene.
Interferoni tipa jedan su citokini odgovorni za ubijanje virusa, uključujući COVID-19. Citokini su mali proteini koji su ključni u kontroli rasta i aktivnosti drugih imunih i krvnih ćelija. Kada se puste, signaliziraju imunološkom sistemu da radi svoj posao.
Iako citokini igraju pozitivnu, zaštitnu ulogu, mnogi pacijenti pate od bolesti od kojih se obolevaju od hronične proizvodnje interferona tipa 1. To uključuje osobe sa auto-imunom bolešću sistemski eritematozni lupus (SLE) i osobe koje boluju od hronične tuberkuloze (TB).
Međutim, nije poznato kako interferoni tipa 1 narušavaju sposobnost imunog sistema da se bori protiv bakterijske infekcije.
Dr Gina Leisching, viši naučni saradnik, klinička medicina, Medicinski fakultet, predvodila je grupu da proučava uticaj interferona tipa 1 na imuni sistem, koristeći životinjski model. Ova studija pokazuje da tretman interferonom tipa 1 izaziva inflamatorno stanje koje karakteriše povećana proizvodnja belih krvnih zrnaca i inflamatornih intermedijarnih metabolita, kao i metaboličko ožičenje imunih ćelija — što ometa sposobnost makrofaga da se bore protiv bakterija.
Konkretno, grupa je identifikovala interferone tipa jedan kao one koji ometaju metabolički odgovor na Micobacterium tuberculosis, bakteriju koja izaziva tuberkulozu.
Dr Leisching je rekao: „Ovaj rad je pružio nove dokaze da hronični interferoni tipa I prigušuju imuni odgovor i objašnjava zašto su pacijenti sa bolestima koje pokreću ovi imuni proteini skloni infekcijama.
„Sada imamo nove ciljeve koje treba testirati da vidimo da li možemo da preokrenemo ovaj loš odgovor bilo jačanjem funkcije imunoloških ćelija ili ograničavanjem efekata interferona tipa I. Sada radimo sa imunim ćelijama pacijenata sa SLE kako bismo stekli bolji uvid u to da li ovi efekti primećuju se u svim imunim ćelijama ili samo u nekoliko odabranih.“
Ovi nalazi sada identifikuju interferone tipa 1 kao potencijalnu metu za razvoj terapija usmerenih na domaćina kod pacijenata koji pate od prekomerne proizvodnje ovog citokina.
Ovaj pristup se već koristi u lečenju SLE – autoimune bolesti u kojoj imuni sistem napada sopstvena tkiva, izazivajući široko rasprostranjenu upalu i oštećenje tkiva u zahvaćenim organima – ali bi se sada mogao posmatrati u pretkliničkim modelima tuberkuloze. Oblast tuberkuloze zahteva nove adjuvantne terapije koje podržavaju domaćina, posebno pošto su antibiotici postali suvišni zbog sve većeg razvoja rezistencije kod bakterija Micobacterium tuberculosis (KSDR TB).
Andžali Jenemadi, dr. Kandidat za kliničku medicinu, Medicinski fakultet, rekao je: „Veoma smo uzbuđeni ovim nalazima jer pomažu da se zatvori jaz u literaturi pokazujući kakav značajan efekat imaju interferoni tipa I na promenu metabolizma imunih ćelija. Ovo je posebno interesantno za jer sada radimo sa pacijentima sa SLE kako bismo razumeli zašto su oni podložniji infekcijama, uključujući tuberkulozu.“
„U budućnosti, uz korišćenje naprednijih eksperimentalnih i računarskih tehnika, nadamo se da ćemo otkriti potencijalne dijagnostičke i/ili terapijske ciljeve specifične za hroničnu proizvodnju interferona tipa I kod SLE i TB.“