Ljudi često u šali kažu da „imaju malo OCD“ (opsesivno-kompulzivni poremećaj) ako su previše organizovani ili uredni. Ali OKP je zapravo ozbiljan i onemogućavajući poremećaj koji karakterišu opsesije – ponavljajuće nametljive misli, impulsi ili slike koje su neželjene i izazivaju anksioznost. Ovo je često povezano sa kompulzijama, koje su ritualne mentalne ili fizičke radnje.
Neki ljudi sa OKP-om su angažovani u ritualima veći deo svog budnog života i ne mogu čak ni da napuste svoje domove. Kako je stanje teško lečiti, život sa OKP može biti izuzetno težak.
Ali u našem novom istraživanju, objavljenom u Nature Communications, otkrili smo neravnotežu u hemikalijama u mozgu kod OKP-a što bi moglo dovesti do radikalno različitih i poboljšanih tretmana.
OKP pogađa oko 3 procenta populacije. Prosečna starost početka bolesti je 19,5 godina, što znači da mnogi slučajevi ostaju neotkriveni u detinjstvu i adolescenciji.
Tretmani koje preporučuje NHS uključuju kognitivnu bihejvioralnu terapiju i antidepresive koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI), koji povećavaju hemijski serotonin u mozgu.
Međutim, 50 procenata pacijenata sa OKP ne reaguje u potpunosti na SSRI – što znači da će se njihovi simptomi u izvesnoj meri nastaviti. I obično je potrebno najmanje osam nedelja kontinuiranog lečenja pre nego što se može videti bilo kakvo značajno kliničko poboljšanje.
Da bismo mogli da razvijemo efikasnije tretmane, ključno je da razumemo hemijsku osnovu OKP u mozgu. Naučnici sumnjaju da ovo uključuje neravnotežu između hemijskih glasnika, ili neurotransmitera, nazvanih glutamat i gama-aminobuterne kiseline (Gaba) u određenim regionima mozga.
Dok glutamat promoviše komunikaciju između neurona, Gaba smanjuje ili inhibira neuronsku komunikaciju (smiruje centralni nervni sistem i čini nas manje inhibiranim).
Neravnoteža u ovim hemikalijama stoga može otežati komunikaciju više ili manje unutar neuronskih kola u mozgu – što potencijalno može dovesti do simptoma kao što su kompulzije i nametljive misli.
Da bismo proučavali glutamat i Gabu, koristili smo magnet visoke čvrstoće (nazvan 7-Tesla) za izvođenje spektroskopije magnetne rezonance. Ova tehnika detektuje radio-frekventne elektromagnetne signale koje proizvode atomska jezgra u molekulima. Ovo pomaže naučnicima da izmere kakve hemikalije postoje – i njihovu koncentraciju.
Ovo nam je omogućilo da detektujemo i merimo nivoe glutamata i Gaba odvojeno u različitim regionima mozga. Posebno smo pogledali dva regiona mozga prema prednjem delu mozga nazvana prednji cingulatni korteks (ACC) i dopunsko motorno područje (SMA).
To je zato što su prethodne studije već pokazale da su ove oblasti, uključene u akcije, pogođene OKP. Aktivnost u ACC-u se menja kao odgovor na nagradu ili kaznu, usmeravajući buduće odluke. SMA je uključen u koordinaciju motoričkih sekvenci i čini se da ima ulogu u stvaranju navika.
Otkrili smo neravnotežu između nivoa glutamata i Gaba u grupi od 31 pacijenta sa OKP u frontalnim regionima mozga. Konkretno, pacijenti sa OKP su imali povećan nivo glutamata i niži nivo Gaba u ACC.
To znači da su imali veoma visok nivo neuronske komunikacije u tom području, što ga potencijalno čini hiperaktivnim. Takođe su imali poremećenu ravnotežu između ovih hemikalija u SMA.
Važno je da je klinička težina kompulzivnih simptoma OKP bila u korelaciji sa nivoima glutamata koje smo merili u SMA. Samoocenjeni upitnici o kompulzivnim tendencijama i osoba sa OKP i onih u kontrolnoj grupi zdravih dobrovoljaca takođe su u korelaciji sa glutamatom u ovom regionu.
Za ACC smo otkrili da je sklonost ljudi navici (koja je usko povezana sa prisilom) u korelaciji sa ravnotežom glutamat/Gaba koju smo otkrili.
Ovo otkriće budi nadu u bolje tretmane za OKP, fokusirajući se na ponovno balansiranje nivoa glutamata i Gaba u ključnim regionima mozga. Neki genetski dokazi takođe sugerišu da geni ljudi sa OKP koji regulišu nivoe glutamata u mozgu mogu biti oštećeni.
Jedan od mogućih pristupa je upotreba lekova koji smanjuju oslobađanje glutamata iz nervnih ćelija na određenim receptorima u mozgu (poznatim kao metabotropni glutamat 2 receptori).
To su receptori za koje se vezuje glutamat, oni potiskuju aktivnost u nervnim ćelijama koje ga koriste kao hemijski prenosilac.
Jedna takva postojeća klasa lekova deluje na ovaj receptor i već je bezbedno isprobana na ljudima. Međutim, ovi lekovi još uvek nisu testirani kod pacijenata sa OKP.
Kod pacijenata sa izuzetno teškim OKP, kod kojih su svi drugi uobičajeni tretmani bili neuspešni, hirurzi su zapravo uklonili ACC.
Ovo je jedan od retkih primera gde se pokazalo da je psihohirurgija korisna – sa nekoliko prijavljenih negativnih efekata na kogniciju.
U budućnosti, međutim, umesto uklanjanja ACC kod takvih pacijenata, duboka moždana stimulacija putem implantiranih elektroda mogla bi se koristiti za smanjenje aktivnosti u ovom regionu.
A za pacijente sa lakšim oštećenjima kod kojih takvi drastični tretmani nisu opravdani, mogu postojati terapijske mogućnosti korišćenja „transkranijalne magnetne stimulacije“. Ovaj tretman se primenjuje putem magnetne zavojnice postavljene uz skalp kako bi se ponovo podesila hemijska ravnoteža i aktivnost ovih neuronskih kola.
U budućnosti, ako se OKP dijagnostikuje rano u toku bolesti – a hemijska neravnoteža koju smo otkrili takođe bude otkrivena – onda ovi novi tretmani daju nadu za poboljšani kvalitet života i blagostanje pacijenata sa poremećajem.
Trevor Robbins, profesor neuronauke, Univerzitet u Kembridžu; Barbara Jackuelin Sahakian, profesor kliničke neuropsihologije, Univerzitet u Kembridžu, i Marjan Biria, naučni saradnik neuronauke o mentalnom zdravlju, UCL
Ovaj članak je ponovo objavljen iz The Conversation pod licencom Creative Commons.
