Sa samo 6 centimetara u širinu i 8 centimetara u dužinu, veličina i izuzetnost otkrića zaprepastili su evropsku arheološku zajednicu. Reč je o fragmentu uljane amfore iz rimske regije Betica, proizvedene pre oko 1.800 godina, sa pisanim tekstom na njoj, pronađenoj tokom prospekcije koju su u opštini Hornačuelos (Kordoba) izveli članovi OLEASTRO-a, zajedničkog projekta između univerzitetima u Kordobi, Sevilji i Monpeljeu.
Do sada ništa ne bi bilo neobično u vezi sa nalazom, jer je pronađeno bezbroj komada grnčarije iz starog Rima. Monte Testaccio u Rimu, veštačka humka sačinjena od rimske grnčarije, je beskonačan izvor informacija o rimskoj industriji maslina i vina.
U stvari, istraživački tim u početku nije bio posebno iznenađen što je primio fragment od Fransiska Adamea, stanovnika sela Očaviljo, prve osobe koja je primetila taj mali komadić Rima kada je šetala Arojo de Tamuhar, područje veoma blizu do sela Viljalon (Fuente Palmera).
Ni istraživački tim nije bio začuđen činjenicom da su na amfori bile reči, jer je i to prilično uobičajeno. U stvari, informacije štampane na amforama (proizvođači, količine, kontrola…) omogućile su arheolozima da razumeju istoriju poljoprivredne trgovine tokom Carstva.
Isto tako, nije bilo šokantno pronaći komad amfore u oblasti poput ravnice reke Gvadalkivir, koja se smatra jednim od nervnih centara proizvodnje i trgovine maslinovim uljem širom Carstva. U okolini Kordube, današnje Kordobe, proizvodio se i pakovao dobar deo maslinovog ulja koje je konzumirao Rim, o čemu svedoče, na primer, ostaci amfora sa pečatima „Betica” sačuvani na planini Testaccio.
Tako je fragment amfore sa tekstom isprva izgledao samo još jedan komad, lišen posebnog interesa. Međutim, sve se promenilo kada je epigraf dešifrovan, otkrivajući sledeće reči:
S vais avoniam glandemm arestapokv tisakv it
Kroz preklapanje, istraživači su uspeli da zaključe da tekst odgovara sedmom i osmom stihu prve knjige Georgikova, Vergilijeve pesme posvećene poljoprivredi i životu na selu, napisane 29. pre Hrista, u kojima se kaže:
Auoniam[pingui]glandem m[utauit]aresta, pok[ulakue][inuen]tisAku[eloia][miscu]it [uuis]C[ambio] la bellota aonia por la espiga [fertil] [i mezcl]oel ag[ua ] [con la uva descubierta]
Vergilije je bio najpopularniji pesnik svog vremena, a i mnogo vekova kasnije. Eneida se učila u školama, a njeni stihovi su rutinski pisani kao pedagoška vežba za mnoge generacije. Tako ih je uobičajeno naći na ostacima keramičkih građevinskih materijala, pri čemu mnogi autori zaključuju da su ove ploče imale edukativnu funkciju (rimski školarci su pisali Vergilija na svojim tablama) i pogrebnu (Vergilijevi stihovi su više puta služili kao epitaf).
Ali, zašto na amfori? A zašto Georgici, a ne Eneida? Postavljajući ova pitanja, istraživači na projektu su shvatili da bi sićušni fragment grnčarije mogao biti jedinstven komad, i to od izuzetne vrednosti, pošto Vergilijevi stihovi nikada nisu bili dokumentovani na amfori namenjenoj za trgovinu uljem.
Glavna teza autora u radu, objavljenom u Journal of Roman Archaeologi (Univerzitet u Kembridžu), u kojem se dr Ivan Gonzalez Tobar pojavljuje kao glavni istraživač) (doktorat, Univerzitet u Kordobi, trenutno Huan de la Cierva istraživač na Univerzitetu u Barseloni, a angažovan od strane Univerziteta u Monpeljeu kada je komad pronađen) jeste da su stihovi ispisani na donjoj strani amfore, a da niko nije očekivao da će ih primetiti, samo kao znak znanja i kulture osoba koja ih je napisala, otkrivajući određeni nivo pismenosti u plodnoj ravnici oblasti Gvadalkivira.
Ko je to napisao? Ovde autori postavljaju nekoliko mogućnosti: da ih je pisao specijalizovani radnik ustanove sa određenim stepenom pismenosti ili neko iz obližnjih sela u vezi sa plemićkom porodicom koja je vlasnik fabrike. Otvoreni su i za mogućnost da je to pisao dečji radnik, pošto je ranije dokumentovano redovno korišćenje mladih radnika u ovoj vrsti ustanova.
U svakom slučaju, stihovi na amfori iz Hornačuelosa/Fuente Palmere čine je jedinstvenim komadom koji postavlja još mnogo pitanja na koja su potrebni odgovori.
