Nesigurnost stanovanja u detinjstvu povezana je sa anksioznošću i depresijom tokom detinjstva i sa depresijom tokom odraslog doba, prema studiji objavljenoj na internetu 20. juna u JAMA Pediatrics.
dr Rian Keen, sa Harvardske škole javnog zdravlja T. H. Chan u Bostonu, i kolege su ispitali da li je nesigurnost stanovanja u detinjstvu povezana sa kasnijim simptomima anksioznosti i depresije u prospektivnoj kohortnoj studiji koja uključuje pojedince od 9, 11 i 13 godina na početku. Od januara 1993. do decembra 2015. godine, učesnici su ocenjeni do 11 puta.
Istraživači su otkrili da su u poređenju sa onima koji nikada nisu iskusili stambenu nesigurnost, deca koja su iskusila stambenu nesigurnost imala više standardizovane srednje osnovne rezultate anksioznosti i simptoma depresije (anksioznost: 0,49 naspram 0,22; depresija: 0,20 naspram -0,06). Viši rezultati simptoma anksioznosti i viši rezultati simptoma depresije primećeni su kod osoba koje su iskusile nesigurnost stanovanja u detinjstvu (standardizovana srednja razlika: 0,21 i 0,25 za fiksne i nasumične efekte, respektivno, za anksioznost; 0,18 i 0,26 za fiksne i nasumične efekte, respektivno ). Nesigurnost stanovanja u detinjstvu je takođe bila povezana sa višim rezultatima simptoma depresije u odraslom dobu (standardizovana srednja razlika, 0,11).
„Naši rezultati naglašavaju važnost intervencija koje optimizuju usluge i resurse kako bi se obezbedio siguran i siguran smeštaj za svu decu“, pišu autori.
