Nemačka populacija je porasla za neverovatnih 1.122.000 ljudi u 2022. godini, što predstavlja godišnji rast od 1,3 odsto, izvestila je federalna služba za statistiku Destatis. Do povećanja je uglavnom došlo zbog velikog broja izbeglica iz Ukrajine.
Destatis je zabeležio rast od 0,1 odsto u prethodnoj godini, navodi se u saopštenju objavljenom u utorak. Imigracija u Nemačku je prošle godine iznosila 1.455.000 ljudi, u poređenju sa 329.000 2021. godine. Ukupna populacija nacije dostigla je 84,4 miliona do kraja 2022. godine.
Ukrajinci su postali druga najveća grupa nedržavljana u zemlji EU, rekao je Destatis. Od 12,3 miliona stranaca koji žive u Nemačkoj, najveća dijaspora je turska, koja ukupno iznosi 1,34 miliona. Do kraja prošle godine bilo je 1,05 miliona stanovnika Ukrajine, nakon šestostrukog godišnjeg povećanja. Sirijci su treća najveća kategorija stranih državljana, sa 883.000 ljudi.
Imigracija je donekle promenila starosnu strukturu nemačkog društva, pri čemu se udeo ljudi mlađih od 20 godina povećao za 2,8 odsto, navodi se u izveštaju. Broj nemačkih državljana iste starosne grupe opao je za 0,3% u istom periodu.
Priliv Ukrajinaca je doneo određene tenzije, kako su primetili nacionalni mediji, od kojih su neki doveli u pitanje nisku stopu zaposlenosti među ukrajinskim izbeglicama u Nemačkoj u poređenju sa drugim zemljama EU.
U izveštaju lista Velt am Sonntag prošle nedelje sugeriše se da su jedan od faktora velikodušne naknade za nezaposlene za koje mogu da podnesu zahtev dok rade „ispod stola“ ili uopšte ne rade. Postoji i vladina politika učenja migranata da govore nemački pre nego što ih ohrabri da se pridruže radnoj snazi, kao i očekivanja Ukrajinaca da imaju bolje poslove od onoga što im se nudi.
„Ukrajinci nisu kao vaše arapske izbeglice. Ukrajinci su imali normalne poslove kod kuće i ne žele samo da čiste podove za dvanaest evra na sat“, objasnila je jedna od izbeglica koje su intervjuisale novine.