Prema istraživačima, daleki preci modernih konja imali su kopitaste prste umesto jednog kopita, koji su vremenom nestali.
Životinje, kao što je eocenski hiracotherium, imale su stopala poput onih modernog tapira: četiri prsta ispred i tri pozadi, svaki pojedinačno sa kopitom sa jastučićem ispod.
Nasuprot tome, moderne kopitare, kao što su konji, magarci i zebre, imaju samo jedan prst, levi preko prvobitnog trećeg prsta na svakoj nozi, obložen keratinoznim kopitom debelih zidova, sa trouglastom žabom na tabanu koja deluje kao amortizer.
Međunarodni tim naučnika iz Velike Britanije, SAD i Holandije analizirao je otiske kopita i kosti stopala sa savremenih konja i fosilne zapise kako bi otkrio šta se dogodilo sa izgubljenim prstima.
Autorka profesorka Kristin Dženis sa Škole nauka o Zemlji u Bristolu objasnila je: „Gornji delovi – ostaci dodatnih kostiju šake i stopala – ostaju kao ‘kosti udlage’ spojene sa preostalom centralnom, ali gde su prsti na rukama i nogama ?“
„Kod kasnijih fosilnih konja postojala su samo tri prsta sprijeda i pozadi. Dodatni prsti, poznati kao bočni prsti, kod ovih konja bili su manji i kraći nego kod tapira, i vjerovatno nisu dodirivali tlo u normalnim okolnostima, ali su možda imali pružio podršku u izuzetnim situacijama, kao što je klizanje ili snažan udar.“
U nalazima, objavljenim danas u Roial Societi Open Science, oni potvrđuju stariju ideju da su ovi prsti zaista potpuno izgubljeni u evoluciji, a ne na neki način zadržani unutar kopita, kao što je predloženo u drugom nedavnom radu objavljenom u istom časopisu 2018.
Glavni autor profesor Alan Vincelette, iz Bogoslovije St. John’s, Camarillo, Kalifornija, rekao je: „Iako se čini da su ostaci proksimalnih (gornjih delova) bočnih cifara zadržani kod modernih konja, kao što je tvrdio raniji rad iz 2018. distalni (donji delovi ili prsti) su jednostavno izgubljeni.
U radu iz 2018. predloženo je da se kod modernih konja ovi bočni prsti zadržavaju unutar kopita centralnog prsta, što delimično doprinosi žabi – iako nema stvarnih kostiju unutar žabe.
Ovo je delimično zasnovano na tumačenju otisaka kopita izumrlog troprstog konja, Hipariona (nije na direktnoj liniji sa savremenim konjima) iz Laetolija u Tanzaniji pre 3,7 miliona godina, istog mesta na kome su pronađeni čuveni otisci stopala hominid Australopithecus. Ovim otiscima kopita očigledno je nedostajala žaba, a ovo je dodalo težinu ideji da bočni prsti konja poput Hipariona sada doprinose žabi modernih konja.
Iako svi otisci kopita savremenih konja sa žabama ne beleže njeno prisustvo, nesumnjiva žaba se može videti u mnogim otiscima kopita za koje se zna da su ih napravili troprsti konji. Ova zapažanja dovode u sumnju ideju da se žaba modernih konjskih kopita formirala od bočnih prstiju tridaktilnih kopitara.
Autorka profesorka Kristin Dženis sa Škole nauka o Zemlji u Bristolu rekla je: „Iako je ideja da su moderni konji zadržali sve svoje originalne prste kao ostatke unutar kopita nova i tako prilično privlačna, može se pokazati da je neispravan.“
Alan Vincelette je dodao: „Žaba konjskog kopita evoluirala je nezavisno od bočnih prstiju kao jedinstvena struktura koja obezbeđuje apsorpciju udara i vuču tokom kretanja.“
Tim takođe pokazuje da stopala jednoprstih konja imaju drugačiji oblik od glavnog prsta stopala konja sa tri prsta, budući da su okrugla, a ne ovalna, razlika koja može biti povezana sa razlikama u distribuciji težine i/ili ekološkim stanište.